Србија напредује у усаглашавању спољне политике са ЕУ, али заостаје за суседима

Србија је током 2019. забележила раст усаглашавања са спољнополитичким декларацијама и мерама ЕУ, али је и даље по том питању слабија од свих суседа и кандидата за чланство у ЕУ, показала је нова анализа Центра за међународне и безбедносне послове (ИСАЦ).

Главни разлози за неслагање са спољнополитичким декларацијама ЕУ били су и током 2019. Косово и чување добрих односа са Русијом и Кином, наводи се у годишњој анализи.

Током 2019. Србија се усагласила са 52 од укупно 91 декларације ЕУ, што је 57 одсто. Претходне, 2018. године, усаглашеност Србије са спољнополитичлким декларацијама и мерама ЕУ била је 52 одсто.

Усклађивање са спољном политиком ЕУ обухваћено је поглављем 31 (заједничка спољна, безбедносна и одбрамбена политика) у преговорима Србије и ЕУ.

Најбоља у прихватању спољне политике ЕУ током 2019. међу земљама кандидатима за чланство била је Албанија која се усагласила са Бриселом 100 одсто, Црна Гора бележи усаглашеност 99 одсто, Северна Македонија 88 одсто, а БиХ 59 одсто.

Србија је такође мање усклађена у односу на земље Европског економског простора - Исланд, Лихтенштајн и Норвешку, а од земаља Источног партнерства, Молдавија и Украјина имају већи проценат усаглашености.

Од укупног броја декларација ЕУ са којима се Србија није сагласила, 11 се односи на мешање Русије у украјинску кризу и повезане догађаје, девет на кризу у Венецуели, по три на Хонг Конг и Иран, по две на Мјанмар, Сирију и Никарагву и по једна на Белорусију, Гватемалу, БиХ, Бурунди, Придњестровље и санкције против особа осумњичених за употребу хемијског оружја, наводи се у анализи ИСАЦ фонда.

У више случајева, додаје се, став Србије према некој декларацији ЕУ зависио је од тога какав је однос земље на коју се декларација односи према Косову, конкретно како та земља гласа о чланству Косова у Интерполу и Унеску.

Србија се на пример није сагласила са резолуцијама које се односе на Гватемалу и Иран јер те земље не признају Косово. Од ранијег става Београд је одустао и када је реч о Белорусији пошто је 2012. Србија прихватила декларацију ЕУ којом се уводе рестриктивне мере Белорусији али се 2019. није сагласила са њиховим продужетком.

ИСАЦ наводи да то вероватно има везе с непристајањем Белорусије да призна Косово али и војном и полтичком сарадњом са том земљом чији је најбољи пример недавна посета председника Александра Лукашенка Београду.

Србија се није сагласила ни са декларацијама којима се продужавају рестриктивне мере против БиХ држећи се праксе да не прихвата декларације које се односе на сукобе у бившој Југославији.

Као најинтересантнији пример током 2019. ИСАЦ је у анализи навео декларације ЕУ о Венецуели наводећи да се од почетка кризе у тој земљи Србија није усаглашавала са декларацијама ЕУ али је у првој половини 2019. почела да показује известан напредак на том плану. Као разлоге ИСАЦ види то што се почетком године чинило да подршка Русије Венецуели слаби, али се онда укључила Кина па је Србија опет почела да се уздржава од прихватања декларација о тој земљи.

Наведени примери, додаје се у анализи, показују да у огромној већини случајева Србија није прихватала декларације које су усмерене на ентитете и/или грађане земаља које нису признале Косово.

Подсећа се међутим да се прихватањем преговарачког оквира о приступању ЕУ, а самим тим и садржаја поглавља 35, Србија обавезала на нормализацију односа с Приштином и да би коначан резултат тог процеса, правно обавезујући споразум о нормализацији, требало да реши изазове са којима се Србија суочава и да отвори пут ка чланству у ЕУ.

Међутим, Србија сматра да то не спречава даље спољнополитичке акције усмерене ка спречавању нових признања независности Косова, поништавању неких признања, и спречавању уласка Приштине у међународне организације попут Унеска или Интерпола, наводи ИСАЦ у анализи.

Додаје се такође да се Србија током 2019. ускладила с неким декларацијама ЕУ које су се ранијих година показале проблематичним, попут декларација које се односе на Демократску Републику Конго и Зимбабве.

Хармонизација спољне политике са политиком ЕУ очекује се од свих партнерских земаља - кандидата и потенцијалних кандидата за чланство у ЕУ, чланица Европске економске области (ЕЕА) које нису у ЕУ и чланица Источног партнерства.

Нова годишња анализа ИСАЦ фонда показала је да нижи проценат усаглашености са спољном политиком ЕУ од Србије имају Азербејџан (0), Турска (20), Јерменија (46) и Грузија (52).

(Бета, 09.03.2020)