Звијезда над Дубровником
Данас 15.03.2020 | Пише: Миле Стојшић
Преписка Јелене Трпковић и Милана Милишића Јучер сам чистио свој мали врт и метла је скупила прву хрпицу жутога лишћа. Јесен се увукла неопажено кроз пукотине врелога љета, испуњеног страхом и неизвјесношћу пред надолазећом зимом.
Конац љета је идилично раздобље душе, опјевано у безбројним пјесмама, али ми немамо времена за меланколију и сличне трице и кучине. Ми живимо за данас, у страху што ће донијети сутрашњи дан. Морамо се бринути за дрва и угљен, јер плин и струја постају из дана у дан све скупљи. Поред нас пролазе људи чија су лица руинирана оскудицом, на којима је грч замијенио давно заборављене осмијехе. Политичари се преко медија надмећу у језику мржње, а ми се присјећамо
