Javnost i propaganda: Zlo je u nama, ne u komunikacijama
Novi magazin 16.03.2020 | Novi magazin
Komunikacija s javnošću zasnovana na manipulaciji emocijama, prikrivanju i ulepšavanju činjenica smatra se propagandom i neprihvatljiva je u domenu informisanja i uticaja na stavove i ponašanje javnosti. Dublja analiza gde prestaje propaganda, a ubeđivačka komunikacija dobija novi društveno prihvatljiv oblik zahteva podsećanje na činjenicu da su profesionalni odnosi s javnošću ili Pi Ar, (skraćenica od pablik rilejšens, engl. Public Relations) nastali na temeljima propagande i sa željom da se plasiranjem
Piše: Galjina Ognjanov Osnovni postulat profesionalno vođenih odnosa s javnošću jeste potreba da javnost bude informisana, a uticaj na stavove i ponašanje javnosti jedan je od ključnih zadataka. Imajući to u vidu, ne možemo da ne primetimo da između propagande i odnosa s javnošću postoje očigledne sličnosti, ali i značajne razlike. Dok sličnosti proističu iz svrhe i ciljeva komunikacije, razlike se tiču odnosa onih koji je iniciraju prema primeni etičkih načela,
