Starac i kora hleba

Prošla je godina, i za njom još deset. Sve se oko njega menjalo, samo je on, tako mu se bar činilo, ostajao isti. Zgrade su nestajale, rušile se uz gromoglasni jauk, kao stoletni divovi. Iz pukotina u zidovima već su se uzdizala stabla, a ptice su više govorile nego pevale, što je bila još jedna posledica vremena koje su provele s onima koji su bili ljudi. Na ramena je spustio stari kaput obložen najlonskim kesama, a kroz rupe na tkanini se probijala svetlost, pa