U stravičnoj noći, prirodnoj suštini svih noći

U stravičnoj noći, prirodnoj suštini svih noći, U besanoj noći, prirodnoj suštini svih mojih noći, Prisećam se, budan, u nelagodnom dremežu, Prisećam se onog što sam učinio i što sam mogao da učinim u životu. Prisećam se, i neka teskoba Podilazi me kao jeza ili strah. Nepopravljivost moje prošlosti – to je leš! Svi ostali leševi možda su samo varka. Svi mrtvi možda negde drugde i dalje žive. Svi moji vlastiti minuli trenuci možda još uvek postoje, U prividu