Гдје нестадоше наши уобичајени животи?
Ал Јазеера 24.03.2020
Нема ни 20 дана откако сам са супругом сједио поред Неретве, подно Коњица, и уживао у животу.
Неретва се бљескала на првом правом сунцу овог прољећа, са ресторанске терасе могла се видјети и понека разиграна пастрмка (претпостављам да је пастрмка јер нисам рибар, па немам појма како изгледају друге ријечне љепотице из рибарског свијета), с друге стране језера будила се природа, а богами се и на столу нашло свашта интересантно и привлачно, од мијешаног меса до врхунских посластица, правих наговјештаја прољетних излета у природу и ресторански амбијент.
