„Čudna priroda koja se nikada ne kaje” – Margita Magi Stefanović

„Išla je ispred vetra. Nije išla tuđim tragovima, a njene nisu uspevali da prate. Govorila je svojim jezikom koji sam pokušavao da naučim, mislila samo svojim mislima čiji se sistem kretao moždanim vijugama brzinom koja se samo budućnošću mogla ispratiti. Pisala je znacima, ne slovima, pa i kad bi bila slova, to su bili samo njeni znaci…” Samo zaista veliki ljudi zaslužuju neupitno veličanje nakon svoje smrti. Nepristrasnost je igrala veliku ulogu prilikom pisanja