С.Т.Р.А.Х.
Данас 27.03.2020 | Пише: Дарко Митровић
Много година пре, док сам још увек био наивни дечарац који није могао ни да наслути своју небитност, свет око себе, курвинско лице политике и сву њену децу, био сам кљукан страховима, вероватно због забринутости родитеља за мој живот.
Генерално гледано, страх се у Србији преносио с колена на колено. Било је јако битно бојати се нечега или некога. Тада, нас децу, учили су да пазимо када прелазимо улицу, не гурамо прсте у штекере, не разговарамо са непознатима, обавезно носимо кондоме како не би направили идиоте сличне нама, пазимо да нам неко не сипа дрогу у пиће, за шта се на крају испоставило да је обично срање. Наравно да нико није луд да вам да џабе оно што сте спремни да платите. Није да
