Корона вирус и Први светски рат: Болница у Шкотској добила име по медицинској сестри која је лечила рањенике у Србији

Дала је живот радећи на првој линији фронта током епидемије која се тако окрутно ширила - дневно се инфицирало 1.500 људи.

Лујза Џордан је једна из ризнице шкотских медицинских сестара.

Каријера јој кратко трајала, јер је преминула са 36 година - а до последњег часа лечила је рањене војнике и болесне у Србији 1915, за време ширења тифуса.

Људи у Србији се сваке године окупљају да одају почаст храбрости и пожртвованости ње ињених колега.

Сада ће јој част бити указана и у родном граду, привремена болница за борбу против ширења корона вируса носиће њено име.

Такође, Ковид болница у Лондону биће названа по Флоренс Најтингејл, жени која се сматра једном од првих модерних болничарки.

• Шта смо научили од епидемије вариоле вере
• Солидарност у доба короне: Кад грађани Србије мисле једни на друге
• Привремене болнице за оболеле од корона вируса широм света у фотографијама

Министарка здравља Џин Фримен изјавила је да је „сестра Џордан служила са великом храброшћу и изврсно&qуот;.

„За њу се досад вероватно више знало у Србији, него у Шкотској. Ова болница би требало да исправи то и да се њом укаже на њену службу и храброст&qуот;

Луза Џордан је рођена у Мерихилу у Глазгову 1878 - 50 година пре открића респиратора.

Бринула се о пацијентима на различитим местима - пре рата радила је у болници Шкотској у Ланаркширу и болницама за сиромашне у Манчестеру.

Децембра 1914. придружила се шктоском удружењу болничарки које су биле спремне да раде у иностранству.

Током епидемије тифуса у Србији за коју се верује да је за шест месеци однела више од 150.000 живота, сестра Џордан била је наслужби у Крагујевцу.

---

„Гробови тих младих девојака и лекара су свуда око нас&qуот;

Доктор Жарко Вуковић је 2004. године објавио књигу „Савезничке медицинске мисије -1915&qуот; у којој је посебан део посвећен мисији Федерација жена Шкотске.

Оне су, рекао је Вуковић, све време биле са српским народом 1915. године, а када је Србија окупирана, исти ти људи нашли су се у болницама шкотских жена у саставу српске војске на Солунском фронту.

„Жене Шкотске су биле у најтежој ситуацији за време трајања епидемије пегавог тифуса и гробови тих младих девојака и лекара су свуда око нас: Лујза Џордан, главна сестра болнице у Крагујевцу, Маргарет Фрејзер, шампион енглеске у женском голфу, доктор Елизабет Рос, која је умрла у Крагујевцу&qуот; навео је Вуковић у интервјуу за Време.

Чесму у Младеновцу, јединствени споменик, подигли су, додао је, војници током рата у знак захвалности хуманитарцима, лекарима и медицинским сестрама који су дошли да помогну српском народу за време страшне епидемије пегавог тифуса која је однела око 300.000 живота (само у Београду 50-100 људи дневно).

---

Много лекара и осталог медицинског особља се разболело током лечења пацијената.

Тифус преносе ваши, гриње и буве, које се лако размножавају у претрпаним просторијама. Данас се та болест лако лечи када се на време открије.

Док се бринула о једном од колега, Џордан је водила дневник и у њему записала „тешко да прође дан, а да овде немамо једну или две сахране овде&qуот;.

Неколико дана касније преминула је од тифуса у 36. години.

Њено и неколико других имена исписано је на оргуљама у Вилтон Периш цркви у Глазгову - како би остала упамћени појединци који су дали животе у Великом рату.

Успомена на Лујзу Џордан чува се и у Бакхејвен меморијалном центру.

---

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 04.02.2020)