BBC vesti na srpskom

Корона вирус и Светски дан здравља: Како сачувати здравље у изолацији

Како очувати ментално и физичко здравље у периоду карантина и изолације.

BBC News 07.04.2020  |  Катарина Стевановић - ББЦ нови
žena u depresiji na krevetu
НурПхото/Гетти имагес
Депресија је најчешћи ментални проблем

Прошло је месец дана од појаве првог случаја корона вируса у Србији, а пуне три недеље на снази је ванредно стање.

Кретање је ограничено, многи раде од куће, а неки су одлучили да пронађу нови хоби, прочитају све те књиге које чекају на полици.

Многи су постали Инстаграм уметници, а пандемија и изолација створиће и много нових Џејмија Оливера.

Оно што је најважније - треба остати здрав.

У свету се 7. априла обележава Дан здравља.

Можда вам је вести о корона вирусу преко главе и желите само да прође, али док до тога не дође, важно је да се посветите здрављу, како физичком, тако и психичком.

Како очувати ментално здравље?

Тужни сте, забринути, под стресом, збуњени, уплашени, можда чак и љути? Не брините, нисте једини и то је сасвим у реду.

Пандемија корона вируса изазвала је велику кризу, а набројана осећања нормална су појава у таквим околностима.

В. д. директора клинике Лаза Лазаревић Ивана Сташевић Карличић каже за ББЦ на српском да је уобичајено осећати страх - „од болести или умирања, од губитка основних средстава за живот, од отказа&qуот;.

„Јављају се осећање беспомоћности у бризи око наших најближих и страх да ћемо их изгубити, страх од социјалног одбацивања и стигматизације док смо у карантину или смо потенцијално болесни&qуот;, каже др Сташевић Карличић.

„Нормално је осећање беспомоћности, досаде, усамљености и депресије током изолације, тешкоће у концентрацији, пажњи, промене у ритму спавања, поремећај апетита&qуот;, додаје.


korona virus
ББЦ
Banner
ББЦ

Како превазићи кризе?

Сташевић Карличић каже да се треба посветити садашњем тренутку и месту, „ономе што сами можемо да контролишемо и на шта можемо да утичемо&qуот;.

„Важно је информисати се преко поузданих и званичних извора информација, као што су Министарство здравља, Институт за јавно здравље Србије и Светска здравствена организација.&qуот;

Вести не треба пратити стално, каже она, већ максимално два пута у току дана.


Уколико осећате узнемиреност и страх који не можете да превладате, контактирајте професионалце из области менталног здравља који су доступни на Националној линији за пружање психосоцијалне помоћина броју 0800-309-309.

Уколико овај вид помоћи није довољан, пријемна амбуланта Клинике за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић&qуот; несметано ради у овим условима и ту је за све грађане којима је неопходно психијатријско збрињавање.

Поред тога, постоје и бројне групе за подршку на друштвеним мрежама.


Сташевић Карличић каже да изолација не значи да смо сами и додаје да је битно одржавати контакте с породицом и пријатељима.

„Одржавајте здраве навике везане за исхрану, ритам спавања, физичку активност у кућним условима.&qуот;


Како бити физички активан и остати у кондицији у кућним условима?

Од појаве корона вируса и проглашења ванредног стања, у Србији не раде теретане, забрањени су групни тренинзи, а препоручено је и социјално дистанцирање.

Тако су тренирање у кући и онлајн тренинзи постали врло популарни, а вежбање у таквим околностима помоћи ће у очувању здравља.

Останак и рад од куће подразумевају доста седења, а стручњак за фитнес и велнес Марко Станковић каже за ББЦ на српском да дуготрајно седење и лежање може да изазове извесна обољења праћена болом у леђима и врату.

„Физичка активност позитивно утиче на кардио-васкуларни систем, регулише притисак, поспешује метаболичке процесе, а може да успори појаву болести везаних за старење до скоро 50 одсто.

„Спречава разне болести повезане са гојазношћу, ублажава касни дијабетес и супротставља се акутним узрочницима инфаркта&qуот;, каже он.

Физичка активност утиче на смањење анксиозности, депресије као и на укупно ментално стање.

Статистика каже да око 60 одсто људи има бол у врату а чак око 80 одсто у леђима. Разлог томе може бити лош положај тела, предуга употреба рачунара без паузе и избегавања вежби разгибавања, објашњава Станковић, који је дао Инстаграм странице о правилном тренирању.

„Корисно је мењати често положај тела док седите како бисте растеретили оптерећене тачке.

„Неопходно је правити паузе на сваких 45 минута, наместити подсетник на телефону ако треба, затим прошетати макар неколико корака, попити воде и остати хидриран, а пожељно је и разгибати се&qуот;, каже Марко.

Како бити физички активан током изолације, карантина или полицијског часа једно је од питања које многе мучи.

„У кућним условима само треба бити креативан&qуот;, каже Марко Станковић.

„Импровизујте - флаше воде могу да буду тегови, столице можемо користити као степер или платформу за наскок, а штап од џогера или цевку од усисивача као палице за разгибавање.

„Вежбање је могуће и уз помоћ зида, који се може користити за вежбе издржаја и истезања&qуот;, додаје он.

Интернет је пун планова вежби, Јутјуб је такође добара избор, а довољно је да урадите неколико вежбица сваког другог дана 20 минута дневно.


Здраво се храните

Никаква новост није да је здрава исхрана веома важна у очувању здравља, али је у периоду изолације нарочито важно посветити јој се.

Многима се ових дана физичка активност своди на корачање од кревета до фрижидера и назад.

domaća supa kuvanje
Гетти Имагес
Родитеље највише брине имају ли шта деца да једу кад нису са њима

Храна некима служи као утеха, убијање досаде, испуњавање емоција, али је важно не преједати се.

Нутриционисткиња Ана Петровић каже је једини начин да се одрже добра кондиција и имунитет у оваквим околностима постепена промена навика, дисциплина и мотивација.

„Не треба правити залихе хране и купити све са рафова. Не једите из досаде, већ само ако осетите глад. Правите три до четири сата размака између оброка и не једите ни минут раније&qуот;, каже Ана за ББЦ на српском.

Важно је хидрирати тело, уносити довољно течности, цеђеног сока, воде и чаја.


Шта треба избегавати:

  • комбинације протеина у истом оброку, на пример меса и сира, јаја и јогурта, или месних прерађевина, јер се на тај начин повећава садржај масти и холестерола
  • пржење јаја у масноћи треба заменити кувањем у води, поширањем или печењем на тефлонском тигању на тихој ватри или фолији за печење
  • не треба јести воће непосредно или након оброка због ферментације намирница и успоравања метаболизма
  • избегавати грицкалице, галете, кекс и кондиторске производе који у свом саставу садрже транс масти засићене масне киселине

„Опште је познато да људи у оваквим ситуацијама посежу за повећаним конзумирањем алкохола што може имати дуготрајне последице на њихово здравље. Моја топла препорука је уравнотежена исхрана и умереност у јелу и пићу&qуот;, каже Петровић.


Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 04.07.2020)

BBC News

Повезане вести »

Кључне речи

Војводина, најновије вести »