“Ако сте почетком марта сањарили о данима када нећете изаћи из кревета онда ћете разумети овај текст…”: Како смо убили Досаду

Могао бих да визуализујем, ево као да сам сад тамо, како би изгледао тај разговор на колегијуму вођен у оно давно доба, почетком марта. “А ти, Марко, о чему ћеш ти писати за овај број?”, питао би ме Лалић или већ неко други, једнако љубопитљив. “Па, овај… мислио сам нешто о досади. Можда мало и о стрпљењу…” “Округло 5.000 карактера, с размацима, о досади и стрпљењу? Па добро, јеси ли ти нормалан? Човече, хоћеш да нам убијеш читаоце, никога то не би занимало…”