Zašto čudno sanjamo ovih dana?

Sedim na wc-šolji sa drugaricom, krckamo naizmenično neki special edition M&M bombona i gledamo preko puta hodnika (kao da vrata i zidovi ne postoje) u sobu kod nekog zgodnog tipa u zelenom peškiru koji tu živi, i razmatramo kako da pobegnemo odavde. Ja posle odem na krov (peške, jer lift radi samo u pravcu na dole) gde malo-malo pa izlazim, ne bih li se još jednom uverila da nema izlaza iz zgrade u Bratislavi u kojoj smo kao na ekskurziji. Drugarica i lik iščezli.