Зашто чудно сањамо ових дана?

Седим на вц-шољи са другарицом, крцкамо наизменично неки специал едитион М&М бомбона и гледамо преко пута ходника (као да врата и зидови не постоје) у собу код неког згодног типа у зеленом пешкиру који ту живи, и разматрамо како да побегнемо одавде. Ја после одем на кров (пешке, јер лифт ради само у правцу на доле) где мало-мало па излазим, не бих ли се још једном уверила да нема излаза из зграде у Братислави у којој смо као на екскурзији. Другарица и лик ишчезли.