Свемир и истраживања: Мисија Бепи Коломбо „махнула" Земљи на путу ка Меркуру

Бепи Коломбо, заједничка европско-јапанска мисија на Меркуру, прошла је поред Земље - што представља кључну прекретницу на седмогодишњем путу до „гвоздене планете&qуот;

Гравитациони прелет омогућио је дводелној свемирској летелици да скрене путању ка унутрашњем Сунчевом систему и смањи брзину.

Мисија мора да осигура да се летелица не креће пребрзо када стигне на Меркур 2025. јер у супротном неће успети да уђе у орбиту сићушне планете.

„Било би сјајно када бисмо користили експресни трансфер и онда би стигли тамо за неколико месеци, али то не би функционисало за ову мисију&qуот;, за ББЦ каже Елса Монтањон, контролерка лета задужена за Бепи Коломбо у Европској свемирској агенцији (ЕСА).

• Србин који је послао човека на Месец
• Ретроградни Меркур: Шта то стварно значи и да ли утиче на живот
• Давид Вујић и Аполо: Како је инжењер српског порекла остварио амерички сан

Бепи мора да изврши два слична маневра код Венере и шест око самог Меркура како би се позиционирала.

Једина алтернатива би била да свемирска летелица добије колосалну количину горива за коришћење у мотору за кочење. Непрактично решење.

Бепи је прошла на 13.000 километара од површине Земље. Најближе је била око 6.25 сати.

Требало би да је била видљива на тамном небу јужне хемисфере, али не и голим оком. Био је потребан мали телескоп или двоглед.

Свако ко је направио фотографију је могао да постави слику у ову групу на Фликеру, или да је подели на Твитеру или Инстаграму уз хештег #БепиЦоломбоЕартхФлиби.

Мисија Беби Коломбо, вредна три милијарде евра, почела је у октобру 2018. Састоји се од два научна сателита - Европског Меркуровог планетарног орбитера (МПО) и Јапанског Меркуровог магнетосферског орбитера (ММО) - који су спојени у погонски модул за дуго крстарење.

Не само да се мора контролисати брзина целе свемирске летелице, већ и њен нагиб у односу на ниво планета. Орбита Меркура померена је за шест степени од Земљине.

Од почетка мисије 2018. године, направила је једну и по спиралу око Сунца, прешавши око 1.4 милијарде километара.

До тренутка када ће бити постављена на Меркуру и започети научна проучавања, Бепи ће направити 18 спирала и прећи више од 8.5 милијарди километара.

Научници мисије су укључили неколико инструмената за пролазак летелице поред Земље како би их тестирали и калибрирали. Нажалост, главна камера на европском орбитеру не може да ради због позиције на којој се тренутно налази.

Али мале истраживачке камере на бочним местима Бепија су успеле да ухвате неке црно-беле слике Земље и Месеца.

Следеће прелетање ће бити поред Венере у октобру. За већи део овог дугог пута, контролори на земљи же ограничити комуникацију са свемирском летелицом на један контакт недељно.

„Наравно, чак и када смо у фази тихог лета, постоје неке операције одржавања сателита које треба да се обаве. Тако да, обично, на сваких шест месеци радимо детаљну проверу подсистема и инструмената где активирамо јединице које иначе нису активне, само да би били сигурни да још увек добро раде&qуот;, објашњава Елса Монтањон.

• Слетање на Месец - теорије завере и истина
• Откривена најстарија материја на Земљи
• Руси послали Ладу у свемир

Каква научна истраживања ће Бепи Коломбо радити на Меркуру?

Европски и јапански елементи мисије ће се раздвојити када стигну на Меркур и вршиће различите задатке.

Европски орбитер је направљен тако да мапира терен Меркура, генерише профиле висине, прикупи податке о структури површине планете и саставу, као и да сними њену унутрашњост.

Приоритет јапанског магнетосферског орбитера је да проучи Меркурово магнетско поље. Он ће истраживати понашање поља и његову интеракцију са „соларним ветром&qуот;, ужарена маса честица која струји даље са Сунца.

Овај ветар има интеракцију са супер танком атмосфером Меркура, убацујући атоме у реп који сеже далеко у свемир.

Постоје наде да ће паралелна опажања ових сателита напокон моћи да реше многе загонетке о овом малом врелом свету.

Један од кључних загонетки односи се на превелико гвоздено језгро, које чини 60 одсто масе Меркура. Наука још увек не може да објасни зашто ова планета има само танак слој стена.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 04.10.2020)