Popi, pojedi, obleči se… k’o ti je merak – toj će ti ostane

Danjom trčimo, rabotimo u polje, a noćom u ruke. Ma na venjer sam po celu noć prela, vrtkala, tkala. Kvo ću kad sam se stvorila žensko da budem, a žena je stub u svaku kuću. Moraš na svi u kuću da ispleteš čarape, kostimi, moraš a tkaješ čerge da ima s kvo da se pokriješ, da omesiš, da spremiš, decu da rađaš, ma ne znaš kvo ćeš prve. I sve se začuvuvalo da ima, sve mora da ima i za staro i za novo, znalo se koje je za koje. Mlogo sam se mučila i štedila da ima. E