Попи, поједи, облечи се… к’о ти је мерак – тој ће ти остане

Дањом трчимо, работимо у поље, а ноћом у руке. Ма на вењер сам по целу ноћ прела, врткала, ткала. Кво ћу кад сам се створила женско да будем, а жена је стуб у сваку кућу. Мораш на сви у кућу да исплетеш чарапе, костими, мораш а ткајеш черге да има с кво да се покријеш, да омесиш, да спремиш, децу да рађаш, ма не знаш кво ћеш прве. И све се зачувувало да има, све мора да има и за старо и за ново, знало се које је за које. Млого сам се мучила и штедила да има. Е