Ako pretvorim čovečanstvo u sat

Ako pretvorim čovečanstvo u sat I pokažem kako skazaljka stoleća diže se, Zar neće iz našeg vremena iščeznuti rat, Izleteti ko nepotrebna ižica? Tamo gde je ljudski rod šuljeve stekao, Milenijumima sedajuć u fotelje uske, Da iz budućnosti slutim, ja bih vam rekao, Sne svoje prekoljudske. Ja znam da ste vi pravoverni vuci, Hicima vašim stežem svoje jače, Al' zar šum sudbine igle ne čujete u ruci, Te čudesne krojačice? Preplaviće moje misli potop Građevine postojećih