Možda je „lako u Švedskoj“, ali ništa ne pada s neba osim kiše

Sve je u negaciji i odustaje se i pre nego što se počne. Ne postoji plan. Ne postoji ideja. I kad ih ima, bivaju ugušene od uplašenih, apatičnih i negativnih. I nisu krivi samo političari. Aman njih je nekoliko stotina, onih „važnijih“ i manje, a koliko je „običnih“ građana? Znatno više, zar ne? A ko čini sve te političare, sve one ljude koji su na bilo kom mestu sa koga upravljaju. Pa vaši rođaci, prijatelji, poznanici… Je li tako? I zašto kriviti prestonicu za