Корона вирус: Како преживети социјално дистанцирање

Ових дана, цео свет говори о социјалном дистанцирању.

Светска здравствена организација због пандемије корона вируса апеловала је да једни од других одржавамо растојање од барем два метра.

Апелима су се прикључиле и власти у Србији. Од увођења ванредног стања, ограничен је број људи који може истовремено да борави у продавници или апотеци, у зависности од квадратуре.

Међутим, за многе у Србији, навикнуте на присно поздрављање „трипут по српски&qуот;, одржавање социјалне дистанце може бити не баш лак задатак.

Како да се дистанцирате, а да буде љубазно?

• Пет ефикасних стратегија за победу у борби против корона вируса
• Солидарност у доба короне: Широм Балкана се шију и поклањају маске
• Корона вирус: Они праве заштитне визире за српске лекаре помоћу 3Д штампача

Како радити

Снежана је пекарка и ради на Дорћолу. Столови у њеној пекари, за којима редовне муштерије иначе доручкују бурек и јогурт, гурнути су скроз до врата. Сада служе као сточић за примопредају новца и пецива, а слично је и у многим мањим продавницама.

„Шта могу?

„Спустим кесу на пулт, па они узму, ја узмем новац, држимо некакво одстојање, мада ја немам где баш да се померим&qуот;, прича Снежана за ББЦ на српском преко пулта.

Купце дочекује са маском на лицу и у рукавицама.

„Надамо се најбољем&qуот;, закључује Снежана и уз дозу забринутости додаје да је муштерија све мање.

„На терен под пуном ратном опремом&qуот;

Због избијања епидемије, многи бизниси који подразумевају непосредан контакт са клијентима били су приморани да привремено затворе своја врата.

Никола, агент у једној агенцији за некретнине у Београду која је наставила да послује, такође примећује да се клијенти полако повлаче.

„Продаја је замрла, мада имам повремене терене&qуот;, каже Никола.

„Претходних дана, клијенти и ја смо се налазили под пуном ратном опремом против вируса - у маскама и рукавицама&qуот;.

Приликом разгледања некретнине држали су дистанцу и то, истиче, без имало непријатности.

„Стиче се утисак да смо то одувек радили&qуот;, каже Никола.

Хоћемо ли се руковати поново, а камоли грлити

Епидемија корона вируса покренула је бројне дилеме.

Како да поштујемо социјално дистанцирање кад нисмо навикли да се тако понашамо и нико од нас није стручњак у томе?

хттпс://твиттер.цом/веирдо_слутња/статус/1242897449754247168

Део тих дилема односи се на нова правила понашања како са људима које познајемо, тако и са људима које не познајемо.

Да ли да се поздравимо кад сретнемо пријатеља или познаника на улици? Треба ли да се рукујемо на пословном састанку усред епидемије?

Одговор је једноставан и гласи - не, нипошто!

Телефони институција у Србији које можете контактирати уколико имате питања о корона вирусу:

Контакт центар Министарства здравља: 19819

Специјалан број Министарства здравља за питања у вези са корона вирусом: 064 8945 235

Институт за јавно здравље Србије Др Милан Јовановић Батут: 011 2684 566

Бројеве телефона института и заводе за јавно здравље на територији на којој боравите можете пронаћи на страници цовид19.рс.

Мала корекција понашања

Тренутно смо у ванредним околностима и очекује се да одржавамо дистанцу која би се у нормалним околностима сматрала непристојном.

Иако је социјално дистанцирање за многе од нас новина, стручњак за невербалну комуникацију Марко Буразор подсећа да то уопште није нова појава.

„Социјално дистанцирање постоји и код животиња - када је нека болесна, остале се труде да остану на одређеној раздаљини&qуот;, каже Буразор за ББЦ на српском.

Он истиче да људи и иначе држе раздаљину од осталих, те је потребно само мало кориговати понашање.

„У нормалним околностима, пријатеље држимо на 45 центиметара до метар и двадесет, то је уобичајена дистанца са људима којима верујемо.

„Остали су удаљени од метар и по до три метра&qуот;.

Како се поздравити, а да то буде љубазно?

„Сви смо навикли на руковање и грљење, па тај део може бити непријатан&qуот;, истиче Буразор.

Предлаже да се са саговорницима унапред договоримо правила: „нећемо се руковати, хајде да будемо одговорни, хајде да држимо дистанцу&qуот;.

„Ако то одмах урадимо, онда нас људи неће схватити погрешно&qуот;, каже овај стручњак.

Буразор препоручује да се правила поставе на самом почетку комуникације.

„Тада је непријатност најмања. Што више времена проводимо са другима, то нам је непријатније да поставимо границе&qуот;.

Стручњаци кажу да је у комуникацији током периода дистанцирања посебно важно да одржавате контакт очима.

Међутим, иако су неке земље у Европи, попут Италије и Чешке, обавезале све грађане да носе маске на јавним местима, у Србији то није случај.

• ШТА СУ СИМПТОМИ? Кратак водич
• МЕРЕ ЗАШТИТЕ: Како прати руке
• ДА ЛИ ЋЕ БИТИ ВАКЦИНА? Досадашњи напредак у истраживањима
• КОЛИКА ЈЕ СМРТНОСТ? Сазнајте више

Стид и корона

Тако се отворио простор за другу крајност - ако не носите маску, а стојите поред некога ко је носи, могуће је да ће вас гледати попреко.

Не дај боже да кинете или да се накашљете.

У најмању руку, биће вам непријатно или ће вас бити стид, што је само по себи нови проблем.

Може ли стид да помогне да прегурамо корону?

Исмевање на јавном месту или такозвани шејминг је комплексна и донекле контроверзна тема.

Иако за сада нема екстремних примера исмевања када је реч о корона вирусу, интернетом се проширила нова реч - „ковидиот&qуот;.

хттпс://твиттер.цом/готсав/статус/1242009373611896832

„Ковидиот&qуот; има широко значење, а описује особу која не поштује социјално дистанцирање и не обазире се на упозорења институција поводом епидемије; виђа старије рођаке и купује тоне прехрамбених намирница и тоалет папира.

Поред тога што је уведен полицијски час и забрана кретања за старије од 65 година, препоручује се да што мање излазимо из наших домова, а да када излазимо носимо рукавице и маске и држимо дистанцу.

„Већина људи је прихватила такво понашање&qуот;, каже професор социјалне психологије на Факултету безбедности у Београду др Борис Кордић за ББЦ на српском.

„Међутим, неки нису и ми не знамо зашто - да ли зато што немају маску и рукавице или зато што једноставно живе свој живот и не интересују их глобални проблеми. Проблем је како појединци тумаче таква одступања&qуот;.

Кордић подсећа да сви људи имају тенденцију да се усагласе са другима по мишљењима, ставовима и понашању.

„То се назива конформизам. Притом, уче нас да будемо послушни према ауторитетима&qуот;, каже професор.

Зато некима који су послушни смета другачије понашање и истичу непослушност других као њихову неодговорност, наводи Кордић.

Непријатност кратког даха

Стручњаци широм света расправљају да ли је исмевање и срамоћење других добар начин да се подстакне социјално дистанцирање.

„Шејминг не треба да се примењује од проблема који се не тичу свих људи&qуот;, каже професорка студија животне средине на Универзитету у Њујорку Џенифер Џекит у тексту за ББЦ.

„Међутим, корона вирус је проблем који се тиче свих нас, са потенцијално озбиљним последицама, па се надам да ће стид у тренутној ситуацији бити паметно употребљен, за друштвено добро&qуот;.

Иако стид није пријатно осећање, стручњаци се слажу да оно може да помогне да се више људи укључи у поштовање нових друштвених правила које је наметнула епидемија корона вируса.

„Непријатност због самог дистанцирања, јер смо навикли да показујемо присност, кратког је даха&qуот; уверава професор Кордић.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 04.27.2020)