Како су лажни Битлси обманули Јужну Америку

Јужноамериканци су 1964. године с нестрпљењем ишчекивали долазак Фантастичне четворке – али су се уместо њих појавила четири Американца, Том, Вик, Бил и Дејв. То је бизарна прича о превари која је пошла по злу, пише Ед Придо.

BBC News 01.05.2020 | Ед Придо - ББЦ

Почетком 1964. године, док се помама за Битлсима ширила светом, новински наслови најавили су да ће касније током године Битлси отпутовати у Јужну Америку.

Милиони су с нестрпљењем ишчекивали њихов долазак - и у јулу, кад су четворица младих косијанера слетели на аеродром у Буенос Аиресу, изгледало је да ће се њихови тинејџерски снови остварити.

Битлси у том тренутку нису били ни близу Аргентине. Славна британска група - која се распала овог месеца пре 50 година - била је код куће у Лондону, на ретком одмору између концерата и снимања.

Али са њиховим знањем или без њега, четири младића са Флориде по имену Том, Вик, Бил и Дејв заузели су њихово место.

Дошло је до стравичне забуне.

Пре тога кафански бенд по имену Тхе Арделлс, квартет је сада био познат као „Амерички Битлси&qуот; или понекад само скраћено „Битлси&qуот;.

„Кад су Битлси постали славни&qуот;, присећа се њихов менаџер Боб Јори у документарцу у режији Фернанда Переза из 2017. године Дан када су Битлси стигли у Аргентину, „рекао сам: 'Знате шта? Они су енглески Битлси. Ја ћу да измислим нову групу…'&qуот;

„Нашао сам четворицу момака и рекао им: 'Слушајте. Пустите косу и зваћемо вас 'Амерички Битлси'.'&qуот;

Они су спремно послушали.

„Носили смо исте фризуре, облачили се исто, носили одела. Било је прилично добро&qуот;, каже преко телефона гитариста Бил Анде за ББЦ Културу.

Истовремено виц и правовремено отимање пара, промена имиџа групе донела јој је огромну публику и свежу пажњу промотера код куће.

Руди Дуклос их је запазио у једном клубу у Мајамију. Он је из Аргентине, објаснио је, и радо би им организовао турнеју по Јужној Америци.

А опет, кад је продавао групу промотерима и просторима, Дуклос је пропустио да помене детаљ да се зову „Амерички Битлси&qуот;.

Представио их је као прави бенд. Уговори су потписани, новинари припремљени, а тинејџери су с нестрпљењем ишчекивали њихов долазак. Стизали су Битлси.

Карлос Сантино је 1964. године био дете.

„Сећам се добро тренутка кад је најављено да ће Битлси доћи у Аргентину због моје рођаке&qуот;, присећа се Сантино у Перезовом документарцу.

„Она је напросто одлепила.&qуот;

У Перуу, чланци у Ла Кроники и Ла Пренси објавили су да ће „славни Битлси доћи у мају&qуот; и да „Канал 4 финализује уговор&qуот;.

Дуклос је ускоро успео да измува да бенд наступи на аргентинској телевизији.

„Радио сам у видео соби и нисмо могли да верујемо да ће Битлси доћи овамо. Алехандро Ромеј [медијски могул]… тврдио је да је успео да закључи фантастичан споразум&qуот;, присетио се Роберто Монфорт, ономад запослен на Каналу 9.

„Између озлојеђености и смеха&qуот;

Конкуренција за Америчке Битлсе била је заправо толико јака да су их и Канал 13 и Канал 9 у Аргентини заказали за исто вече, па је по доласку бенда на аеродром у Буенос Аиресу организована медијација.

Иако је Канал 9 имао предност путем обавезујућег уговора, блиски односи Канала 13 са локалним властима ускоро су им обезбедили победу.

Али не задуго. Алехандро Ромеј, зализани председник Канала 9, није имао стрпљења да се замајава таквим детаљима.

Позвао је Карадађијана, звезду тадашње рвачке емисије зване Титани у рингу, и замолио га да поведе своје „тешкаше&qуот; ради неортодоксног решења.

„Избацивачи су пришли петорици момака и практично их пребацили преко рамена&qуот;, објаснио је Ромеј у интервјуу из 1998. године за Зоо ТВ.

„Сви су их јурили; полиција, људи са Канала 13, судија&qуот;, додао је Ромеј.

„У четврти Палермо у Буенос Аиресу већ сам имао спреман камион и све остало. Стигли смо тамо, пребацили се у хотел у предграђу Сан Телмо за који нико није знао и закључали их.&qуот;

Више од 50 година касније, међутим, детаљи умеју да постану помало магловити. Упркос читавој глаткоћи Ромејове „отмице&qуот;, чини се да је Канал 13 привремено ипак успео да преотме назад бар једног члана бенда.

Бил Анде за ББЦ Културу каже: „Кад смо изашли из авиона, одвели су нас право у ТВ станицу&qуот;, где је „нашег бубњара киднаповала друга станица и морали су да се помуче да би га вратили.&qуот;

Уколико занемаримо „отмице&qуот; ителевизијске рваче, бенд је ускоро успео да стигне до Канала 9 у једном комаду.

Они су били главни гости у емисији која се звала „Фестивал смеха&qуот; и узбуђена група разрогачених тинејџера уредно је испуњавала публику.

Амерички Битлси чекали су иза камере, са запетим гитарама и палицама, док је водитељ држао уводно слово.

Рођака Карлоса Сантоса поново је „одлепила&qуот;.

А онда се камера окренула ка бенду.

„Кад је видела да није Пол Макартни тај који излази иза завесе, ударила је у неутешни плач&qуот;, испричао је.

Роберто Монфорт, запослени на Каналу 9 који је био шокиран првобитном најавом доласка бенда, присећа се да је убрзо наступило разочарање.

„Кад су почели да наступају уживо у програму, да - људи су схватили да они нису прави већ лажни Битлси.&qуот;

„Између озлојеђености и смеха&qуот; описао је он реакцију те ноћи.

„Било је неких који су се забављали. Али остали су очекивали праве Битлсе и осећали су се превареним.&qуот;

„Не, људи су полудели! Примили су се!&qуот;, тврдио је газда Ромеј у интервјуу за Зоо ТВ.

Да све буде чудније, сам Ромеј наједном се предомислио пре него што је почело емитовање емисије.

„Не желим да учествујем у овом лагању људи. Узећу авион и отићи ћу у одмаралиште Пунта дел Есте&qуот;, присећа се Ромеј како је поручио особљу.

„Не желим да знам шта се даље дешава.&qуот;

Истовремено, његова новооткривена савест није га спречила да се хвали заслугама.

„Имали смо са Битлсима гледаност од 63 поена. Мислим да је то највећи резултат у историји канала.&qуот;

Одмазда контракултуре

Читава земља била је преварена. Али иако су у наступу на Каналу 9 успели да избегну отворену агресију, каснији концерти Америчких Битлса били су сасвим друга прича.

„Сећам се да сте на неким фудбалским стадионима имали неколицину људи из публике који су бацали новчиће&qуот;, каже Боб, менаџер бенда.

„Углавном се свима веома допала наша музика и оно што смо радили. Био је то углавном само одређени тип људи - љубоморни момци, знате&qуот;, присећа се Бил.

„Некад су бацали новчиће. Можда чак и камење. Извели бисмо концерт и морали бисмо брзо да збришемо одатле!&qуот;

Јужноамеричка штампа била је мање попустљива.

„Имају косу у гласним жицама. Певају лоше, али зато глуме још горе&qуот;, гласио је један наслов.

„Амерички Битлси су показали да је сав њихов таленат у њиховој коси!&qуот;, вриштао је други.

Кроника је назвала турнеју „фарсом много већом од њихове оспорене мужевности&qуот; и посветио колумне читавог месеца нападима на њих.

Амерички Битлси били су „немелодични&qуот;, „завијајући стихоклепци&qуот; и упоредили су их са лос пелуконес, конзервативцима у перикама у Чилеу 19. века.

А што се тиче њиховог певања, новинари су отворено тврдили: „Ужасни су.&qуот;

Критике државних медија биле су толико жестока да се до краја 1964. гпдине бенд исто толико појављивао у медијима као и сами Битлси

Реакција штампе није се тицала само музике, међутим, и врло је вероватно одсликавала проблематичну политичку ситуацију на континенту.

Аргентина и Бразил посебно имали су на власти десничарску хунту решену да успостави потпуну контролу.

Сви аспекти јавног живота - од музике преко политике до образовања - били су прочишћавани и надгледани због либералних утицаја.

Радио Слобода из Буенос Аиреса забранила је музику Америчких Битлса зато што је „сексуално двосмислена&qуот; - како је то описала Административна комисија, орвеловски државни орган који је регулисао штампу.

Критика државних медија била је заправо толико жестока да се до краја 1964. године бенд исто толико појављивао у медијима као и сами Битлси.

У Шпанији - такође захваћеној фашизмом, под Франком - Амерички Битлси су чак послужили као жртвени јарци за испад лажне државне пропаганде.

Пуебло, конзервативни лист, писао је успаљено о помахниталом изливу вандализма после наступа бенда у Мадриду, са масама младих које је наводно музика навела на изопачено насиље.

А опет се њихов главни гитариста не сећа да се десило било шта слично.

Тензије су се само појачавале. За сваку песму која је била цензурисана, контракултура је пропорционално расла ту пред носевима аутократа.

И будући да прави бенд никад није дошао, за нову генерацију дугокосих младих Амерички Битлси имаће необично моћан значај.

Они су инспирисали конкуренте да направе властите бендове лажних Битлса.

Једна аргентинска група, Лос Бухос, завршила је тога лета у вестима.

Имена које се преводи као „Сове&qуот;, чланове групе су чинили пародични Хуан, Јусти, Хорхе и Ранго, и они су за часопис Антена тврдили да су „више Битлси од Америчких Битлса&qуот;.

Још важније, телевизијски наступ у Уругвају инспирисао је настанак истински битног бенда за читаву нацију.

Предвођени фронтменом Хјуом Фаторусом, Лос Схакерс били су претече касније „уругвајске инвазије&qуот; у Аргентини, покрета који је помогао рађање револуционарне рок насионал музичке сцене у земљи.

„Први пут кад смо видели дугокосе момке како свирају били су Амерички Битсли на телевизији&qуот;, рекао је Фаторусо 1993. године у интервјуу за часопис Пагина.

„Недељу дана након што смо их гледали, стигла је вест у Монтевидео да постоји једна таква група у Енглеској и да жене луде а градови се заустављају кад се прича о њима на радију.&qуот;

Као и хиљаде других, Фаторусо и његова браћа ускоро су у биоскопу гледали Ноћ после напорног дана и њихови животи су заувек били измењени.

„Подвала са дискутабилном користи&qуот;

И до дана данашњег, Битлси су снажно опчинили Латинску Америку, са посећеношћу садржаја у вези са Битслима на Јутјубу која је једнако висока у Аргентини, Мексику и Уругвају као и у Великој Британији.

Запитаћете се, онда зашто прави Битлси никад нису наступали на овом континенту.

Поред тога што је то место на ком се налазе неки од њихових најватренијих фанова, испад Америчких Битлса у Латинској Америци створио је јасан императив да се рашчисти ова конфузија.

Машинерија Битлса већ је ионако направила крупне кораке у том смеру.

Етикета је издала хитно саопштење у ком је потврдила лажност Америчких Битлса; сувенири су се променили тако да истакну њихову енглеске корене; знакови, филмски плакати и омоти албума такође су били дотерани.

А ако може да се заради и гомила новца, зашто просто не отићи?

Једном речју: због сиромаштва.

Јужна Америка је 1964. године чинила само делић тржишта које су чинили САД, Аустралија и Европа.

Перу, једна од успутних станица за Америчке Битлсе, имао је економију величине Велике Британије после Првог светског рата.

Просечан Бразилац имао је годишње приходе 13 пута мање од просечног Американца.

Простори, промотери и агенти просто нису могли да приуште хонораре Битлса, а резултат је била рупа на тржишту коју су Амерички Битлси били више него спремни да попуне.

Амерички Битлси није, међутим, само прича о сиромаштву.

То је и прича о превари.

Био је то бенд који настао са шаљивим - мада и помало преварантским - амбицијама, само да би био увучен у подвалу са дискутабилном користи.

Али какве год биле лекције Америчких Битлса, једно је сигурно: били су луцкасти рокенрол бенд који је много ризиковао.

И једном кад је турнеја окончана, присуство „америчког&qуот; и „Битлси&qуот; у њиховом имену представљало је велики изазов за било какво емитовање на радију.

Диџејевима су приоритет биле британске групе, а експлицитни пародијски елеменат отежао је да буду схваћени као озбиљни музичари који снимају плоче.

Поново су променили име у Разор'с Едге и 1966. године снимили сингл за Пов! Рецордс.

Успех их је, међутим, заобишао, а бенд ће се до краја деценије распасти.

После скорашње смрти Тома Кондре и Дејва Хијеронимуса, бубњара и ритам гитаристе бенда, остало је на Билу Андеу, Вику Греју и њиховом менаџеру Бобу Јорију да сачувају њихово наслеђе.

Али за хиљаде сада остарелих Битлманијакоса из Латинске Америке, Амерички Битлси имаће трајно - и несумњиво бизарно - место у њиховим срцима.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 05.01.2020)