Чудесна привлачност тетриса илити зашто уживамо у овако једноставној игрици?

У различитим варијантама и приличном броју облика и боја, падају однекуд где немамо приступ, а немамо ни баш много (ако уопште) утицаја на то шта следи. Није да смо спремни није ни да смо ишта тражили, али ту су, и ритмично пристижу. Некада се деси да дође баш оно што нам треба да би се слика о “идеалном” скоцкала “сама од себе”. Још само ово и све ће бити савршено. И стварно некада брзо стигне то дугоочекивано “ово”. Све се посложи, умири, изравна и… нестане.