Дервиш Хепок
Дојче веле 09.05.2020
Ако не могу да путујем простором, остао је слободан коридор кроз време: Сарајево, улица ЈНА, улаз преко пута Ђуре Ђаковића, рана јесен 1982. Тада сам научио да дервиши пију лозу и да Дилан хоџи лепо држи терцу.
Чим би професор водњикавим погледом почео да тражи нешто у даљини, већ бих обувао патике, знајући шта следи: - Студент, хајде, богати донеси једну Хепокову из гранапа. Лето није хтело да оде. Сунце је већ сат или два након помаљања изнад Требевића скидало људима јакне, завртало рукаве и откопчавало кошуље. Само би с вечери дашак једва осетне студени спузао Миљацком из романијских клисура, кошуље би се закопчавале, јакне се с рамена поново селиле на тела.
