Derviš Hepok
Dojče vele 09.05.2020
Ako ne mogu da putujem prostorom, ostao je slobodan koridor kroz vreme: Sarajevo, ulica JNA, ulaz preko puta Đure Đakovića, rana jesen 1982. Tada sam naučio da derviši piju lozu i da Dilan hodži lepo drži tercu.
Čim bi profesor vodnjikavim pogledom počeo da traži nešto u daljini, već bih obuvao patike, znajući šta sledi: - Student, hajde, bogati donesi jednu Hepokovu iz granapa. Leto nije htelo da ode. Sunce je već sat ili dva nakon pomaljanja iznad Trebevića skidalo ljudima jakne, zavrtalo rukave i otkopčavalo košulje. Samo bi s večeri dašak jedva osetne studeni spuzao Miljackom iz romanijskih klisura, košulje bi se zakopčavale, jakne se s ramena ponovo selile na tela.
