Кркобабић: Сеоски туризам, српско море

Копредседници Националног тима за препород села Србије министар Милан Кркобабић и академик Драган Шкорић изјавили су данас да, сеоски туризам, који има вишедеценијску традицију и предуслове за просперитетни развој може да буде уносан породични посао и "српско море", саопштио је Кабинет министра.

Кркобабић и Шкорић су, после консултација са професором Надом Видић, чланом тог националног тима, а одговарајући на питања повратника из иностранства који се интересују за улагања у сеоски туризам, рекли да је та грана важна за ревитализацију и просперитет села, али да има и  геополитички и безбедносни значај за грађане Србије.

Више од 1.000 домаћинстава који се, према њиховим речима, баве сеоским туризмом остварује скоро десет одсто прихода у туризму.

У саопштењу се наводи да расте интересовање за боравак у сеоским домаћинствима и да је повећан долазак гостију из Израела, Турске и Кине.

Сеоски туризам као породични посао, према речима Кркобабића базира се на вредностима традиционалне сеоске породице а већи ефекат може се постићи удруживањем.

"Здрава и укусна, најчешће органски произведена храна, предмети домаће радиности, промоција културно-историјске баштине уз чувену гостољубивост наших домаћина чине препознатљиве предности у оштрој конкуренцији за наклоност домаћег, а посебно иностраног госта", рекао је Кркобабић.

Додао је да приход од сеоског туризма може и мора имати значајнији удео у приходима од туризма.

Да би се тај приход увећао неопходно је, како је рекао, да се пољопривредна газдинства удружују у специјлизоване пољопривредно-туристичке задруге које ће преузети организационе, финансијске и промотивне послове.

Истакао је да сеоски туризам интегрише све врсте туризма: агротуризам, салашарски, вински, гастрономски, гарден, кампинг, ловни, риболовни, манифестациони (музички, књижевни, филмски), етно, планински, језерски, речни.

Сви очблици сеоског туризма, према његовим речима, треба да штите природне и културне ресурсе.

Кркобабић је рекао да је професорка Видић оценила да будућим инвеститорима у сеоски туризам путоказ треба да буде и јесте Туристичко село Злакуса, Терзића авлија, музеј на отвореном село Сирогојно, Капетан Мишин брег, али и војвођански салаши, крајинске и друге винарије, етно села и разне манифестације.

Шкорић је рекао да је сеоски туризам развијен у западној Србији, а да је најпознатији Дрвенград који је пре извесног времена био проглашен за најбоље етно архитектонско остварење у Европи.

Национални тим за препород села Србије навео је да постоје многи занимљиви крајеви без хотела и смештаја у домаћој радиности и да то отвара реалне могућности за повратнике да уложе сопствена средства уз подршку државе и локалне заједнице.

Инвестиције за бављење сеоским туризмом оних који имају објекте су, како се наводи, од 10.000 до 15.000 евра.

Национални тим се, како је наведено, залаже за изградњу путева, водовода, канализације увођење интернета, што је главна препрека за развој сеоског туризма.

"Посебним мерама требало би развијати ловни туризам, а од напуштених двораца у Војводини направити атрактивне туристичке дестинације", наводи се у саопштењу.

Истиче се да се ће, у оквиру програма обнове задругарства Кабинета за регионални развој "500 задруга у 500 села", бити издвојена средства за подстицаје пољопривредно-туристичких задруга.

Додаје се да ће за повратнике из иностранства и све који су заинтересовани за бављење сеоским туризмом Национални тим за препород села организовати стручне посете домаћинствима која се баве сеоским туризмом, уз савете како да се удруже у специјлизоване пољопривредне задруге.

(Бета, 10.05.2020)