Krkobabić: Seoski turizam, srpsko more

Kopredsednici Nacionalnog tima za preporod sela Srbije ministar Milan Krkobabić i akademik Dragan Škorić izjavili su danas da, seoski turizam, koji ima višedecenijsku tradiciju i preduslove za prosperitetni razvoj može da bude unosan porodični posao i "srpsko more", saopštio je Kabinet ministra.

Krkobabić i Škorić su, posle konsultacija sa profesorom Nadom Vidić, članom tog nacionalnog tima, a odgovarajući na pitanja povratnika iz inostranstva koji se interesuju za ulaganja u seoski turizam, rekli da je ta grana važna za revitalizaciju i prosperitet sela, ali da ima i  geopolitički i bezbednosni značaj za građane Srbije.

Više od 1.000 domaćinstava koji se, prema njihovim rečima, bave seoskim turizmom ostvaruje skoro deset odsto prihoda u turizmu.

U saopštenju se navodi da raste interesovanje za boravak u seoskim domaćinstvima i da je povećan dolazak gostiju iz Izraela, Turske i Kine.

Seoski turizam kao porodični posao, prema rečima Krkobabića bazira se na vrednostima tradicionalne seoske porodice a veći efekat može se postići udruživanjem.

"Zdrava i ukusna, najčešće organski proizvedena hrana, predmeti domaće radinosti, promocija kulturno-istorijske baštine uz čuvenu gostoljubivost naših domaćina čine prepoznatljive prednosti u oštroj konkurenciji za naklonost domaćeg, a posebno inostranog gosta", rekao je Krkobabić.

Dodao je da prihod od seoskog turizma može i mora imati značajniji udeo u prihodima od turizma.

Da bi se taj prihod uvećao neophodno je, kako je rekao, da se poljoprivredna gazdinstva udružuju u specijlizovane poljoprivredno-turističke zadruge koje će preuzeti organizacione, finansijske i promotivne poslove.

Istakao je da seoski turizam integriše sve vrste turizma: agroturizam, salašarski, vinski, gastronomski, garden, kamping, lovni, ribolovni, manifestacioni (muzički, književni, filmski), etno, planinski, jezerski, rečni.

Svi očblici seoskog turizma, prema njegovim rečima, treba da štite prirodne i kulturne resurse.

Krkobabić je rekao da je profesorka Vidić ocenila da budućim investitorima u seoski turizam putokaz treba da bude i jeste Turističko selo Zlakusa, Terzića avlija, muzej na otvorenom selo Sirogojno, Kapetan Mišin breg, ali i vojvođanski salaši, krajinske i druge vinarije, etno sela i razne manifestacije.

Škorić je rekao da je seoski turizam razvijen u zapadnoj Srbiji, a da je najpoznatiji Drvengrad koji je pre izvesnog vremena bio proglašen za najbolje etno arhitektonsko ostvarenje u Evropi.

Nacionalni tim za preporod sela Srbije naveo je da postoje mnogi zanimljivi krajevi bez hotela i smeštaja u domaćoj radinosti i da to otvara realne mogućnosti za povratnike da ulože sopstvena sredstva uz podršku države i lokalne zajednice.

Investicije za bavljenje seoskim turizmom onih koji imaju objekte su, kako se navodi, od 10.000 do 15.000 evra.

Nacionalni tim se, kako je navedeno, zalaže za izgradnju puteva, vodovoda, kanalizacije uvođenje interneta, što je glavna prepreka za razvoj seoskog turizma.

"Posebnim merama trebalo bi razvijati lovni turizam, a od napuštenih dvoraca u Vojvodini napraviti atraktivne turističke destinacije", navodi se u saopštenju.

Ističe se da se će, u okviru programa obnove zadrugarstva Kabineta za regionalni razvoj "500 zadruga u 500 sela", biti izdvojena sredstva za podsticaje poljoprivredno-turističkih zadruga.

Dodaje se da će za povratnike iz inostranstva i sve koji su zainteresovani za bavljenje seoskim turizmom Nacionalni tim za preporod sela organizovati stručne posete domaćinstvima koja se bave seoskim turizmom, uz savete kako da se udruže u specijlizovane poljoprivredne zadruge.

(Beta, 10.05.2020)