Miloš Petrović za Euraktiv Srbija: Meka moć EU zasenjena još jednom krizom
Kao posledica epidemije korona virusa, prvo predsedavanje Hrvatske EU prilično je odudaralo od proklamovanog gesla "Snažna Evropa u svetu punom izazova", ali to ima malo ili nimalo veze sa samim predsedavanjem a mnogo više sa poslovično zakasnelim evropskim reakcijama u kriznim situacijama.
To je u autorskom tekstu za Euraktiv Srbija napisao istraživač - saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu Miloš Petrović koji smatra da je pandemija brzinom eskalacije razotkrila u kojoj meri tromost evropskih institucija ometa njihovu sposobnost da upravljaju kriznim situacijama, čak i na vlastitom prostoru.
"Prvobitna nedostupnost i neagilnost Brisela u mnogim delovima Evrope izazvala je razočaranje, pa i ljutnju, što čak ni potonjim izdašnim evropskim odlukama i inicijativama nije sanirano. Atraktivnost evropskog koncepta je okrnjena, uprkos velikim resursima koje je Unija u toku krize mobilisala", ocenio je Petrović.
Propusta u pogledu brzine reakcije je bilo jer je, navodi on, i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen pred Evropskim parlamentom uputila Italiji "izvinjenje od srca" u ime Unije, dodavši da "suviše njih nije bilo blagovremeno dostupno na samom početku epidemije, kada je Italiji bila potrebna pomoć u nevolji".
Pored pojedinih razočaranih članica EU, i zemlje Zapadnog Balkana bile su zatečene kada su se na početku korona krize suočile sa ograničenjem uvoza evropske zaštitne medicinske opreme.
Ta štetna odluka je kasnije ispravljena, ali su u međuvremenu pojedine zemlje regiona bile primorane da zaštitnu medicinsku i drugu opremu potraže na anarhičnom svetskom tržištu, kao i kod drugih partnera koji imaju geopolitičke ambicije u regionu, poput Kine, Turske, Rusije, SAD i UAE, naveo je Petrović.
"Uprkos činjenici da je EU u daljem toku krize zemljama regiona ponudila paletu pomoći u daleko najvećoj vrednosti spram drugih aktera, taj najbliži partnerski odnos sa Briselom u očima građana nije bio dovoljno vidljiv na početku krize, kada je ta podrška i u psihološkom, ali i u humanitarnom smislu mogla da ima daleko bolje otelotvorenje", istakao je Petrović.
On je naveo da se namera Hrvatske - predsedavajuće EU, da politiku proširenja "održi na evropskom radaru" ispostavila barem kao delimično uspešna. Dodao je da je pitanje u kojoj bi meri moglo uopšte da bude reči o politici proširenja, koja se godinama nalazi na periferiji interesovanja evrobirokrata i članica, da Evropsom unijom sada ne predsedava zemlja iz regiona.
Uprkos prvobitno neodlučnim, pa i nekim neodgovarajućim postupcima EU u regionu, Unija je kasnijim izuzećem od ograničenja uvoza zaštitne i medicinske opreme, kao i planiranjem i mobilisanjem više milijardi evra podrške, pokazala da Zapadni Balkan, kao i pojedine zemlje Istočnog partnerstva, zaista smatra prioritetnim spoljnim domenima svog uticaja, piše Petrović.
Po njegovim rečima, "korona kriza je ukazala da evropski aparat ima problem sa blagovremenim reagovanjem... a prostor koji ne ispuni Unija pruža priliku za delovanje drugih geopolitičkih aktera, pa i onih koji predstavljaju evropske suparnike, što je prepoznato i u Briselu".
"Iako trenutne, kao i dugoročnije posledice krize, ne pružaju posebne razloge za optimizam, a kraj pandemije se ne nazire, evropsko prisustvo i planovi podrške, uprkos inicijalnim propustima, predstavljaju najvažniji spoljni oslonac regionu", zaključio je Petrović.
(Beta, 12.05.2020)
