Корона вирус: Зашто је толико тешко бити рационалан у вези са Ковидом-19

Ставови према изолацији поларизовали су бројне земље, а ти раздори простиру се по познатој страначкој линији раздвајања. Али зашто страначка оријентација утиче на наше поштовање кампање јавног здравља?

Најбољи светски научници тренутно су ангажовани у малтене рововској борби против пандемије вируса корона, откривајући вакцине, методе лечења, израђујући моделе исхода и саветујући нас остале.

Ово је једна веома брза зараза, изникла из глобализованог друштва 21. века и захтева најновија доказана научна достигнућа. Око овога се сви слажемо, зато што смо рационални људи 21. века, зар не?

Само до одређене мере. Анкете америчког јавног мњења показују да су ставови према истом смртоносном вирусу у истој земљи снажно обликовани обрасцима страначког гласања.

• Корона вирус: Савети за лечење углавном бескорисни, а могу бити и штетни
• Можете ли да се заразите короном од преминуле особе
• Зашто би физичка удаљеност могла да потраје још неко време

Републикански гласачи су уопштено гледано мање забринути од демократа због Ковида-19 и мање склони томе да подрже јавне мере изолације како би се спречило ширење вируса, који је у време објављивања овог текста заразио преко милион Американаца а убио њих више од 69.000.

Будући да је Ковид-19 заразна болест, у потпуности зависи од људских домаћина који је носе и преносе - што се више људи понаша као уобичајена друштвена бића, веће су шансе да се вирус умножи и рашири и да епидемија постане још гора. То су научне чињенице.

Само ако признају претњу од болести, људи ће бити мобилисани да промене уходане друштвене обрасце понашања, да би активно успорили њено ширење.

Међутим, иако научни и медицински стручњаци у САД и широм света упозоравају јавност на ризике и понављају важност социјалног дистанцирања, неколико глобалних лидера, који немају никакву научну позадину, месецима су умањивали те ризике.

Већина влада савезних држава ипак је увела заштитне мере ограничења кретања, што је довело до прекида пословања и рекордне незапослености.

Као реакција на то, у више од десетак савезних држава организовани су протести због изолације, а хиљаде конзервативних и ултрадесничарских Американца захтевало је укидање ограничења, упркос високој цени по здравље.

У Мичигену и Вашингтону, протрамповски наоружани демонстранти захтевали су „ослобођење&qуот; од „тираније&qуот; државних гувернера. Подржавши их, председник Доналд Трамп је твитовао „ОСЛОБОДИТЕ МИЧИГЕН!&qуот; и „ОСЛОБОДИТЕ ВИРЏИНИЈУ!&qуот; а демонстранте описао као људе који „воле своју земљу&qуот;.

Прошле недеље је стотине демонстраната улетело у мичигенски Капитол и припретило гувернеру, који је продужио државне мере остајања код куће за још две недеље, до 15. маја. Мичиген је једна од држава најтеже погођена вирусом и још увек има више од 100 смрти дневно.

Првог маја, дан након протеста у Капитолу, током ког су демонстранти назвали мичигенског гувернера тиранином и упоредили га са Хитлером, Трамп је исте те демонстранте описао као „веома добре људе&qуот;. За то време, широм САД, протести против изолације се настављају.

Ови протести, који се противе здравственом савету за смањењем стопе преноса вируса, долазе у време нашироко распрострањених теорија завере о вирусу.

Те теорије укључују оне да се ради о превари (у шта верује 13 одсто анкетираних Американаца), или да је вирус намерно направљен у кинеској лабораторији за изградњу оружја (тврдња у коју верује чак половина популације), и да вајерлес технологија 5Г некако шири вирус.

• Када ћемо имати лек за корону
• Како је Тито водио битку са вариолом вером
• „Па шта“: Како овај светски лидер игнорише Ковид-19

Такве теорије потпирује и шири шачица конзервативних политичара и ултрадесничарских активиста, укључујући републиканског сенатора Тома Котона. А истраживање показује да чак и паметни људи могу да падну на такве теорије завере, уколико су формулисане правим речником.

„Уколико имате хипер-страначку подељеност какву имамо ми у САД, то је као сува шума и довољна је само једна шибица да се она запали и настане проблем&qуот;, каже Џеј Ван Бавел, ванредни професор психологије на Универзитету у Њујорку.

„То виђамо последња два месеца у САД, где Трамп испрва није схватио вирус озбиљно, а десничарска медијска сфера - Фокс њуз и радио програми с укључењима - умањивала опасност од пандемије један дужи временски период како би заштитила његове изборне шансе. И тако сте добили рецепт за разлике у уверењима.&qуот;

Као што су анкете показале, и то још у фебруару, ставови Американаца према ризику од Ковида-19 тесно су повезани са њиховим гласачким навикама, где су републиканци много мање забринути због епидемије.

Племенска култура утиче на то како људи доживљавају свет више него чињенице. Узмите на пример климатске промене до којих је довео човек, за које постоји скоро једногласни глобални научни консензус.

И ово дели Американце, али на потпуно неочекиван начин: што су демократе и републиканци образованији, толико им се веровање у климатске промене више разилази.

Од републиканаца са само средњошколским образовањем, 23 одсто њих каже да је веома забринуто због климатских промена. Али међу факултетски образованим републиканцима, та цифра је свега осам одсто.

• Корона вирус: Хоћемо ли се поново руковати и када
• Да ли треба поредити статистике о Ковиду-19 из различитих земаља
• „Корона вирус је политичка, а не здравствена криза“

То можда делује контраинтуитивно, зато што боље образовани републиканци морају бити свеснији научног консензуса. Али у свету јавног мњења, климатске промене нису научно питање, већ политичко.

Наука која се бави климатским променама релативно је нова и технички компликована, а многи Американци усвајају мишљење својих племенских вођа: политичке елите.

Чак и ако боље образовани републиканци можда поседују више информација о научним чињеницама које се тичу климатских промена, они су више изложени и партијским порукама у вези са њима, а то је битније.

„Већ три године Американци се свађају око другачије перцепције чињеница: величине масе на Трамповој инаугурацији у поређењу са Обамином инаугурацијом.

Лако је смејати се томе, зато што то нема никакве последице. Али сад имамо вирус који представља огромну претњу по здравље људи&qуот;, каже Ван Бавел.

„А опасност има нестраначке последице, зато што већина људи има неког члана породице или ради са неким из друге политичке партије. Уколико дођу у контакт са вирусом и заразе се, излажу вас ризику. Постоји веома јак разлог да се нађе начин за решавање овога.&qуот;

Будући да смо се културолошки развили тако да стичемо знања и веровања примарно опонашањем других, пре него инвенцијом (посматрајући доказе и доносећи одлуке сами за себе), рањиви смо пред овим проблемом опонашањем непоузданих модела.

Још горе, зато што смо културолошки научили вредност рационалних објашњења у односу на субјективна осећања кад су у питању научне теме, могу нас изманипулисати тако да поверујемо да су мишљења која опонашамо рационална, па их је тешко променити.

• ШТА СУ СИМПТОМИ? Кратак водич
• МЕРЕ ЗАШТИТЕ: Како прати руке
• ДА ЛИ ЋЕ БИТИ ВАКЦИНА? Досадашњи напредак у истраживањима
• КОЛИКА ЈЕ СМРТНОСТ? Сазнајте више
• СТРЕС: Како да очувате ментално здравље

Упркос нашим културолошки развијеним нормама за рационалност и доношење одлука на основу доказа, наша биолошка еволуција не иде у корак с тим и нашу когницију настављају да воде емоције.

Проблем није нужно тај да више користимо емотивни део мозга од рационалног приликом доношења одлука, већ тај што се самозаваравамо.

Чак су и стручњаци склони пристрасностима, а то значи да се праве скупоцене грешке, а ирационалне предрасуде су системске у организацијама у којима људи верују за себе да нису расисти, да нису сексисти и да су на позицијама на којима су се нашли због способности а не среће.

Често главна улога резоновања приликом доношења одлука није да се дође до саме одлуке, већ да одлука може да се представи као нешто рационално.

Неки психолози верују да разум користимо само да бисмо ретроактивно оправдали наше одлуке и да се приликом доношења одлука умногоме ослањамо на неупитне инстинкте.

Могуће је да су наши несвесни инстинкти - упркос нашим когнитивним пристрасностима и предрасудама - способнији за рационалност од наших логичких умова који промишљају.

Мало је нас који у потпуности умеју током доношења одлука да раздвоје наше субјективно и објективно резоновање - то је један од потенцијала вештачке интелигенције.

На наше доношење одлука утиче наша биологија и наше друштвено окружење. Узмите на пример физиолошки и психолошки утицај страха: показало се да људи који гласају конзервативније имају већу амигдалу, центар у мозгу за страх.

У једној студији, што је више страха исказао трогодишњак и четворогодишњак током лабораторијске студије, то је конзервативнији био његов политички став 20 година касније.

Утицај страха је тренутан: кад су људи са либералним ставовима искусили физичку претњу, током студије, њихови политички и социјални ставови постајали су конзервативнији, привремено.

Конзервативни политичари и изборни тимови искоришћавају ово, са циљем да појачају страх гласача од имиграције, поредивши имигранте са бацилима, на пример, што гађа нашу дубоку биолошки укорењену мотивацију за избегавање зараза и болести.

У једној студији, током епидемије грипа, истраживачи су подсетили људе на опасност од вируса грипа а потом их питали који су им ставови према имиграцији, након чега су упитани да ли су већ примили вакцину против грипа.

Они који још нису примили вакцину против грипа били су склонији анти-имигрантским ставовима од оних који су се осећали мање угрожено.

Али у студији која је уследила, истраживачи су понудили људима мало гела за прање руку одмах после упозорења на грип. Предрасуда према имиграцији моментално је нестала.

Кад се људи осећају безбедно, они мењају изборне одлуке ка либералнијим.

Кад су истраживачи замолили људе да замисле себе потпуно нерањивим пред било каквом претњом, републикански гласачи постали су наглашеније либералнији поводом друштвених ставова као што су абортус и имиграција. Рацио је прошаран емоцијом.

Друштвене импликације већине одлука такође су важни фактори за њихово доношење. У врло страначким ситуацијама, људи који се оглуше о социјалне норме гласајући против већине у групи ризикују да буду изопштени.

У таквим случајевима, стога, можда је рационалније за појединца да се супротстави доказима зато што нас више мотивише друштвена кохезија и одржавање мрежа подршке него жеља да се буде објективно у праву.

Какво год било ваше политичко убеђење, вирус Ковид-19 неће дискриминисати док тражи више плућа која ће да зарази. Али зато што је зараза урођено друштвена, могуће је да ће становништва која наставе неометано да се друже на крају доживети гору епидемију.

Другим речима, ваш историјат гласања могао би да утиче на вашу судбину.

Не мора посебно да се напомиње, али ови свеукупни трендови који повезују политичке склоности и ставове према вирусу корона нису читава прича.

Ренд Пол, млађи сенатор за Кентаки, на пример, ради као добровољац у болници како би помогао пацијентима током кризе, укључујући и оне са вирусом корона, након што је и сам прележао болест.

А има знакова и да се времена мењају. Како су републиканци све више долазили у контакт са људима за које знају да су заражени вирусом, почели су претњу да схватају озбиљније - што је познато као „ограничење реалности&qуот;.

„Мотивације људи ка страначком засењене су пред важношћу тачности и властитог и здравља ваше породице&qуот;, каже Ван Бавел.

Најскорија анкета показује да више од 95 одсто демократа подржава мере социјалног дистанцирања, баш као и велика већина републиканаца - њих преко 80 одсто - тако да се овај јаз све више смањује.

Можда онда не изненађује што је у истом временском периоду проценат подршке Трампу опао, а порастао државним гувернерима који су исказали лидерске особине у реакцији на вирус.

Гаја Винс говори о овим идејама у књизи ТРАНСЦЕДЕНЦИЈА: Како су се људи развили кроз ватру, језик, лепоту и време.

Она је на Твитеру @ВандерингГаиа.

---

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 05.13.2020)