Љубица или порука екрана
Данас 26.05.2020 | Пише: Душко Богдановић
До ономад – вероватно и пречесто – у друштву са колегама, а пред буљооким телевизијским камерама и са микрофонском бубицом на прсима, јавно сам сма(т)рао о томе шта нам се дешава у злосрећној стварности.
Бар годину дана то не чиним. Једноставно, они који ме, у том смислу, занимају ме не позивају, ови који ме позивају, нису ми одвећ интересантни, тако да та два незанимања, два минуса дакле, нису дали – плус. До минуле среде, када ме је Велимир Перовић позвао да ћаскамо за портал Директно. За ову прилику, неколики збирни изводи о телевизијама које ретко гледам, а чини ми се, добро (пре)познајем. Ево: главни проблем телевизија са националном проходношћу, првенствено,
