Љубомир Живков: Завидљиви свирац
РТВ 29.05.2020 | РТВ
ФАРКАЖДИН - Фаркаждин је чисто српско село, речено је не мени него нечијем госту који се указао за социјалистичку славу и желео да се на лицу места извести о националном саставу, чим смо остали сами питао сам бабу шта значи “чисто”, па тако се каже, нема никог другог осим Срба, добро, али ово “чисто” звучало је као да смо достигли или да смо сачували неко савршенство; клише се као и другде јако лепо био примио, чућу га не једном и касније, чак ће украсни придев бивати изговаран са сочним нагласком, само
Пролазио сам поред њихових кућа са малим прозорима, чуо сам да им, и кад немаду коње, увек на зиду виси ам, оглава и огрљине: сад немамо ниједног коња, али ће се срећа окренути, уздице окачене о клин подсетник су на боље време и јамство да ће опет бити купљен бар један коњ, или ћуше. Нису имали земље, коњи су им служили за радовање, за подвоз, за одласке на службена трговачка путовања, и за препродају, ако им се осмехне срећа, њихове смо запреге
