Сви пси иду у рај: Збогом Кајо, не мораш да опростиш
Блиц 31.05.2020 | Нина Гавриловић
Пре две године држала сам пса којем су се ноге тресле на леденом металном столу.
Била је толико преплашена да се на светлости стерилно беле собе видело како јој опала длака лети око измученог тела. Колутови опалог крзна окруживали су сто као језив снег. Гледала нас је у очи као да се извињава што јој је лоше. Умирала је. Сећам се тренутка у којем пружамо ветеринару крваву салвету у којој се кроз крв назире флоуресцентно розе боја отрова за пацове и реченице "ваш пас се није отровао - ваш пас је отрован". Сећам се како јављам да нећу доћи на
