Selidba

Nije znao šta da radi sa svojom šakom, pa nije uradio ništa. Pustio je da mu uhvati prste i drži ih tako, u praznom prostoru koji je postajao nepodnošljivo zagušljiv. Onda ih je izvukao praveći se da to čini zbog cigarete koja mu je visila sa donje usne. „Dobro“, rekao je trudeći se da zvuči bezbrižno, i pogledao u svoj odraz u ogledalu. Poslednjih nekoliko sati doneo je razne odluke, ali je na kraju samo otvorio vrata i kročio u dvorište u kojem su radnici u