Diktatori prvo stvore pustinju, pa obećavaju „zlatno doba“
Danas 10.06.2020 | Piše: Marija Krtinić
Branko Kukić, izdavač i urednik časopisa Gradac, o Sabatu, Borhesu, intelektualcima u Srbiji, književnosti... „Ja celog života stojim na ludom kamenu. Osećam se kao neostvareni i promašeni Simeon Stolpnik. Ali za razliku od njega koji je čekao da se uzdigne u nebesa, ja čekam da se surduknem na neko dno, ako ga još ima“, kaže u razgovoru za Danas Branko Kukić, urednik časopisa Gradac i istoimene izdavačke kuće iz Čačka.
Jedan je od najistaknutijih i najpoštovanijih intelektualaca naše kulturne scene kome uspeva ono što malo kome uspeva u Srbiji, da ostane potpuno nezavisan od svakog, pa i političkog, uticaja u svom radu. Ne povlađujući nikome, i dalje istrajava u svojoj gotovo donkihotovskoj borbi da neguje književni ukus čitalaca. * Novi broj časopisa Gradac posvećen je delu Ernesta Sabata. Zašto mislite da je danas važno čitati ovog argentinskog pisca koji je za sebe govorio da
