Диктатори прво створе пустињу, па обећавају „златно доба“
Данас 10.06.2020 | Пише: Марија Кртинић
Бранко Кукић, издавач и уредник часописа Градац, о Сабату, Борхесу, интелектуалцима у Србији, књижевности... „Ја целог живота стојим на лудом камену. Осећам се као неостварени и промашени Симеон Столпник. Али за разлику од њега који је чекао да се уздигне у небеса, ја чекам да се сурдукнем на неко дно, ако га још има“, каже у разговору за Данас Бранко Кукић, уредник часописа Градац и истоимене издавачке куће из Чачка.
Један је од најистакнутијих и најпоштованијих интелектуалаца наше културне сцене коме успева оно што мало коме успева у Србији, да остане потпуно независан од сваког, па и политичког, утицаја у свом раду. Не повлађујући никоме, и даље истрајава у својој готово донкихотовској борби да негује књижевни укус читалаца. * Нови број часописа Градац посвећен је делу Ернеста Сабата. Зашто мислите да је данас важно читати овог аргентинског писца који је за себе говорио да
