Парламентарни избори 2020: „Као особа са инвалидитетом у Србији осећам се жигосано"

Особе са инвалидитетом у Србији се суочавају са бројним потешкоћама у свакодневном животу, а ситуација није ништа боља ни када дође дан за гласање.

Од недоступности бирачких места, преко непознавања знаковног језика чланова бирачких одбора, па до кршења претпоставке тајности гласања - све су то препреке које људи са инвалидитетом морају да превазиђу како би остварили суштинско право демократије - да гласају.

Невена Јовановић је оснивачица Фондације Фиби за подршку слепим и слабовидим особама и бави се издаваштвом аудио-књига.

Она је слепа и до сада је на изборе излазила уз помоћ пријатеља или личног асистента који су уместо ње заокруживали жељеног кандидата на гласачком листићу.

• Глуви и наглуви у Србији: „Странци у сопственој држави“
• „Живот у колицима није пикник&qуот;
• „Зашто сам ставила шиљке на инвалидска колица&qуот;

Са великим проблемима суочавају се и глуви, каже Јулијана Лекић која ради као судски тумач за знаковни језик.

Њени родитељи су глуви и каже да је увек било „неких проблема када су они ишли на гласање&qуот;.

И Славиша Савић, секретар Удружења параплегичара Мачванског округа, каже да се они сусрећу са „хрпом проблема&qуот; - у Шапцу, на пример, чак 50 одсто бирачких места није доступно особама које се крећу уз помоћ колица.

Има ли промена?

Спроведен је низ активности и нових мера како би се изборни процес унапредио, рекла је Весна Миздрак, чланица Републичке изборне комисије и председавајућа радне групе за унапређење изборног процеса особа са инвалидитетом на вебинару „Избори и особе са инвалидитетом&qуот;.

С њом се слаже и Гордана Рајков директорка за развој и међународну сарадњу из Центра за самостални живот особа са инвалидитетом, који сарађује с РИК-ом.

„Ситуација је боља него пре четири године&qуот;.

„Оно што је најбитније, подигла се свест о томе&qуот;, каже Рајков за ББЦ на српском.

Из Министарства државне управе и локалне самоуправе у писаном допису за ББЦ на српском кажу да су за слепе и слабовиде особе омогућили инструкције у аудио фајлу на њиховом сајту.

„На сајту могу да провере да ли су уписани у бирачки списак уз помоћ читача са екрана, пошто унесу матични број, а пре опције претраживања, уносе код са слике&qуот;, пише у одговору.

'Ништа се није променило'

Невена Јовановић каже да гласање уз пратиоца није тајно, како Устав Србије налаже.

Она не може да верује ономе ко заокружује уместо ње, јер тај неко може да изабере опцију за коју она не би гласала.

Каже да је разочарана, јер ни у 2020. години слепи не могу да гласају самостално и пита се „на шта онда може да рачуна од државе&qуот;.

Пре две године, повереница за равноправност Бранкица Јанковић је спровела поступак по Невениној притужби, упућеној јер јој тада није било омогућено да гласа на градским изборима како је желела - без помоћи пратиоца.

Невена се те ситуације нерадо сећа, јер су јој на бирачком месту „истргли гласачки листић из руке&qуот;. Због тога је, сматра, била дискриминисана на основу инвалидитета.

Повереница за равноправност је утврдила да је Градска изборна комисија прекршила Закон о забрани дискриминације и упутила препоруку да се предузме све што је неопходно како би се слепим и слабовидим особама омогућило равноправно гласање.

Прошле су две године и Невена каже да се ништа није променило.

Она сматра да би проблем око начина гласања „могао лако да се реши&qуот;, али да, нажалост, све остаје на обећањима.

У завршном извештају Центра за истраживање, транспарентност и одговорност (Црта) после градских избора 2018. године, пише да за решавање проблема слепих и слабовидих грађана постоји неколико опција - аудио запис, Брајова азбука или посебан шаблон помоћу кога би гласачи гласали на обичним гласачким листићима.

Међутим, уколико би слепи и слабовиди гласали на посебним гласачким листићима, штампаним Брајовом азбуком, такође не би била обезбеђена тајност гласања, јер би се због малог броја ових листића могло лако утврдити за кога су гласали, пише у извештају.

Предложено је решење које се већ примењује у Хрватској - да се изради посебан шаблон за гласање на обичним гласачким листићима, чиме би тајност гласања била обезбеђена.

Они би уз коришћење тих шаблона с рупицама могли да разазнају који је број листе за коју желе да гласају и да сами заокруже број.

Рајков каже да ће и на овим изборима слепи морати да гласају уз помоћ личног асистента, због броја шаблона који би морали да се штампају за ове изборе.

„Остало је да се гласање уз помоћ шаблона проба на председничким изборима&qуот;, каже она.

Помак је учињен и у промени дужине периода електронског гласања - до сада је на овај начин могло да се гласа од 11 преподне током изборног дана, а сада припрема траје два дана.

Рајков каже да је било отпора да се тако нешто дозволи, јер је РИК због инструкција за слепе током гласања добио чак 500 примедби „јер пропагира излазак на изборе&qуот;.

„А то је учињено само како би људи добили праве информације&qуот;, каже Рајков.

Отежана комуникација главни проблем

Јулијана Лекић је судски тумач за знаковни језик. Њени родитељи су глуви и каже да је увек било „неких проблема када су они ишли на гласање&qуот;.

„Сваки пут би неко викао на њих, мислећи да само слабо чују&qуот;, каже Лекић за ББЦ на српском.

Додаје да би много помогло да се изборна комисија образује, односно - да се науче култури комуникације.

„Нико од њих не тражи да науче знаковни језик, већ неке основе, како би се боље споразумели, јер глуви и наглуви када дођу на изборно место углавном буду збуњени&qуот;, каже она.

РИК је током децембра прошле године спровео обуке за инструкторе који су даље обуке спроводили на нивоима локалних самоуправа, односно члановима бирачког одбора.

Уз обуку, Рајков каже да је Републичка изборна комисија објавила и водиче који ће бити од помоћи члановима бирачких одбора.

„У њему је објашњено како да поступају ако им на бирачко место дође слепа или глува особа&qуот;, каже Рајков.

Додаје да ће на изборним местима, јасно бити истакнута детаљна упуства која глуве особе могу да прочитају.

• Глуви и наглуви у Србији: „Странци у сопственој држави“
• Слепа жена израђује технологију за опште добро
• „Живот у колицима није пикник&qуот;

„Нећу да ме носе као џак кромпира&qуот;

Славиша Савић, секретар Удружења параплегичара Мачванског округа, каже да се људи који се крећу уз помоћ колица сусрећу са „хрпом проблема&qуот;.

У Шапцу, на пример, половина бирачких места им је недоступна, каже.

„У тим установама нема рампи, нити лифтова који би им помогли да уђу&qуот;, каже Савић за ББЦ на српском.

Препрека нису само „неких тридесетак степеника у старим зградама&qуот;, већ су довољна и два, која у колицима не могу да се пређу.

Ако гласач у колицима не може да уђе у зграду, људи из комисије донесу гласачки листић да заокружи жељеног кандидата, описује Савић.

Листић у коверти враћа неко од чланова комисије и убацује га у кутију.

Савић каже да би системско решење средило све, али да су то „приче које су до сада остајале на иницијативи&qуот;.

Додаје да увек има добронамерних људи који могу да му помогну да уђе у неки простор испред којег су препреке.

За помоћ коју добија од људи каже да је добра, али му није увек пријатно и лако да је прихвати.

„Као да ми је неко одузео достојанство када морају да ме уносе њих двоје - троје&qуот;.

„Нећу да ме носе као џак кромпира&qуот;, каже Савић.

РИК је почетком године донео одлуку о процени приступачности бирачким местима, јер су искуства показала да многа од њих нису у довољној мери приступачна особама са инвалидитетом.

У оквиру тимова било је и особа са инвалидитетом, а радила се и процена пута до изборног места, јер како каже Рајков, често проблем није само изборно место, већ и околина.

Биралишта за које је процењено да су неприступачна, а да лако могу да се преместе, пребачена су на друга места.

Рајков каже да неће све остати на проценама и извештајима, већ да ће се процене приступачности вршити на сваке две године.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 06.16.2020)