Фајненшел тајмс: Односе Србије и ЕУ пандемија ставила на пробу
Србија је и даље далеко од пуноправног чланства у ЕУ, свог "прокламованог циља", а пандемија корона вируса је односе Београда и Брисела ставила на пробу на нов начин, пише данас лондонски Фајненшел тајмс (ФТ).
У једном од чланака које је тај британски лист објавио у оквиру специјалног додатка о улагањима у Србији, под насловом "Пут Србије ка ЕУ посут погрешним корацима и недоумицама неких чланица" се указује на споре структуралне и политичке реформе и слабљење утицаја ЕУ током пандемије.
У тексту се подећа да су трговински и инвестициони односи ЕУ и Србије почели да цветају после опоравка од економске кризе пре 10 година, а да је Србија почела да добија репутацију макроекономски стабилне земље.
"Ипак, спор напредак у другим, суштинским областима домаће економије и политичке реформе, имао је озбиљне последице", оцењује ФТ.
Лист подсећа да је председник Србије Александар Вучић изненадио неке западноевропске главне градове хваљењем Кине због помоћи током пандемије и "очигледним ниподаштавањем" ЕУ, коју је оптуживао за недостатак солидарности са Западним Балканом.
"Способност ЕУ да се афирмише на Западном Балкану, посебно у највећој и политички најважнијој земљи региона - Србији, изгледа да је ослабила од избијања пандемије", изјавио је директор бриселске канцеларије Немачког института за међународну сарадњу и безбедност Душан Рељић.
ФТ наводи да, упркос одлуци да се отворе приступни преговори са Албанијом и Северном Македонијом, неке чланице ЕУ, првенствено Француска, "нису уверене да би бар неке земље Западног Балкана икада требало да постану пуноправне чланице ЕУ".
То, ипак, није спречило Европску комисију да покаже своју дугорочну посвећеност Србији и региону, "суочена с геополитичком конкуренцијом" Кине, Русије и Турске, додаје ФТ подсећајући на финансијску помоћ коју је Србија добила од ЕУ за борбу против последица пандемије.
"Међутим, та средства једва да могу да надокнаде очекивано смањење прихода од извоза због пада европске потражње за српским производима", пише лист.
Већу забирнутост, оцењује ФТ, изазива то што ће због пандемије здравствени систем, јавне финансије и индустрија Србије бити под толико великим притиском да ће бити заустављен напредак остварен током протекле деценије у испуњавању стандарда ЕУ, посебно у областима као што су јавна управа, државна помоћ и политика конкурентности.
Да би Србија остварила економски раст од седам одсто годишње - како су прогнозирали стручњаци Светске банке у прошлогодишњем извештају, потребно је повећати јавне инвестиције на најмање пет одсто БДП-а, што би помогло да се инвестиције у приватном сектору повећају на изнад 20 одсто БДП-а и спроведу друге реформе ради повећања продуктивности, подстицања извоза и побољшања правила пословања.
"Као највећи укупни страни инвеститор у Србији, ЕУ има своју улогу у томе", наводи ФТ.
Британски лист оцењује да је пут Србије ка ЕУ био тежак и да су највеће препреке на том путу Косово и владавина права - "фактор који је у очима ЕУ блиско повезан с демократским вредностима и конкурентном економијом".
Иако су Србија и Црна Гора, "бар номинално", испред других земља Западног Балкана у европским интеграцијама, ФТ подсећа да је стални известилац Европског парламента за Србију Владимир Билчик у новембру рекао да су две земље "тек на почетку испуњавања тешког задатка" спровођења унутрашњих реформи које од њих очекује ЕУ.
Британски лист пише да су званичници ЕУ посебно забринути због "склоности српских лидера" да стављају Брисел насупрот другим силама, посебно Кини и Русији, у настојању да добиљу политичку предност код куће.
Европска комисија је, подсећа ФТ, у извештају прошле године навела да српске власти морају у јавности да објективно, активније и недвосмислено говоре о ЕУ која је њихов "главни политички и економски партнер".
(Бета, 17.06.2020)
