Пише Неда Тодоровић: Већ виђено

Недеља, 21. јуни. Тиха и сива. Читав дан избегавамо да гледамо телевизију. Па све се унапред зна, као у амричком љубавном филму. И излазност, и пролазност, и освојени гласови, и проценти… Други дан лета, а атмосфера, температура и упорна киша касно јесење. Оловно небо, оловне мисли. Депресивно. Не само климатски. Изгледа да је депресија овде постала учестало, хронично, неизлечиво оболење. Као да се све заверило против нас, као да се читав свет пред нашим очима