Pismo ženi

Vi se sećate. Da, vi se svega sećate, Kako sam stajao Uza zid netremice, A vi se uzrujano po sobi šećete I nesto oštro Bacate mi u lice. Govorili ste O rastanku, jer patite, Jer vam se smučio Moj život prljav, Da je već vreme da se poslu vratite, A moj udes, Da sve dublje srljam. Voljena moja! Niste me voleli. Vi niste znali, u svetu sto vrvi Bejah kao konj pod konjanikom smelim, Mamuzan i zagnan do krvi. Vi niste znali Da usred tog blata, U životu sto biju