U Aninom vrtu

Zbilja smo živeli hiljadu sedamsto šezdesete Je li to godina koju vi Ana odgonetate na toj kamenoj klupi I kad bih ja na nesreću bio Nemac Ali kad bih srećom bio pored vas O ljubavi bismo maglovito govorili Skoro uvek na francuskom A vi biste držeći me podruku zaljubljeno Slušali kako pričam o Pitagori Misleći i na kafu koju ćemo popiti Kroz pola sata A jesen bi bila kao jesen ta U žutikovini i u lozi sva Ja bih se ponekad poklonio nisko Plemkinjama punačkim i