Oglušavanje

Treba da sredim život, da raspremim volju i postupke. Hoću to da učinim što pre, kao što sam oduvek hteo, s jednakim rezultatom; Al’ dobro je imati jasnu nameru, čvrstu samo u toj jasnoći da se preduzme nešto! Spakovaću kofere za Konačnost, Dovešću u red Alvara de Kampoša, A sutra ću opet biti na istom, kao prekjuče - prekjuče što traje večno... Smeškam se jer unapred već znam da ništa neću biti. Ali barem se smeškam; to smeškanje nam uvek dobro dođe... Svi smo mi