Протести у Србији: Како закони дефинишу прекорачење овлашћења полиције
Шта је прекомерна употреба силе и шта полиција сме, а шта не сме?
Жикица Стевановић, новинар агенције Бета, извештавао је са протеста у Београду када је неколико полицијаца потрчала ка њему - иако је држао легитимацију и викао 'Новинар, новинар!', претучен је пендреком.
„Први ударац који сам добио био је ударац пендреком. Не знам да ли је први био по рамену, па по глави. Пао сам на земљу&qуот;, прича Стевановић за ББЦ на српском.
Неколико секунди након што је Стевановић остао да лежи на бетону, полицајац се вратио.
„И док сам већ лежао, крвав, полицајац је пришао и почео да ме псује и удара&qуот;, прича.
- Зашто истовремено верујемо и сумњамо у полицију
- Србија, протести и полиција: Кратак преглед прекомерне употребе силе
- Протести у Србији: Десетине повређених и приведених, сузавац, каменице и у Новом Саду и Крагујевцу
Када акције полиције постају бруталност?
Случај новинара типичан је пример полицијске бруталности, сматра Данило Ћурчић из невладине организације Иницијатива за економска и социјална права (А11) која се бави заштитом људских права.
Од првог протеста у Београду у уторак, А11 документује случајеве прекомерне употребе силе - на десетине их је, кажу.
Иако је министар унутрашњих послова Небојша Стефановић изјавио да су полицајци на протестима у Београду реаговали „тек када им је живот био угрожен&qуот;, демонстранти сведоче да их је полиција тукла упркос томе што нису учествовали у нередима.
Канцеларија Заштитника грађана је саопштила да је „директним увидом на терену&qуот; на протесту 8. јула у Београду утврђено „да полиција није користила прекомерну силу&qуот;.
„Било је, међутим, појединачних случајева због којих ће Заштитник грађана покренути поступке контроле законитости и правилности рада МУП-а&qуот;, саопштено је из канцеларије.
Новинара Стевановића је пријатељ превезао до Ургентног центра где су му, каже, констатоване две повреде главе и неколико на телу.
„Они су ударали све људе на улици, ја нисам први кога су тукли&qуот;, каже.
Протести у Београду и другим градовима Србије одржавају се због незадовољства радом власти и начином на који се бори против пандемије корона вируса.
Део демонстраната гађао је полицију различитим предметима и бакљама, а полиција је користила сузавац, пендреке и коњицу како би растерала окупљене.
Директор полиције Владимир Ребић рекао је да је током дводневних протеста повређено укупно 118 полицијских службеника у Беораду и другим градовима.
Није познато колико је демонстраната повређено.
Шта је полицијска бруталност и шта се догађало на протестима?
„Слика полицијске бруталности на протестима је и снимак који смо објавили синоћ, а који је настао у 21:59 часова на Теразијама&qуот;, каже Ћурчић.
На снимку се види да полиција обора на бетон човека који бежи, пада на земљу, а неколико полицајаца се обрушује на њега и шутира га.
„После су га двојица полицајаца померили као кесу ђубрета на страну и наставили даље&qуот;, додаје Ћурчић.
Упозорење: Снимак садржи узнемирујуће сцене:
Организација А11 поднела је кривичну пријаву против осам неидентификованих полицијских службеника са снимка због сумње да су злостављали једног од учесника протеста.
„Полицијска бруталност је прекомерна употреба силе или употреба силе која није оправдана или разумна у одређеним околностима&qуот;, објашњава Ћурчић.
Саша Ђорђевић из Београдског центра за безбедносну политику објашњава да је Закон о полицији детаљно дефинише прекомерну употребу силе.
„Закон о полицији обавезује полицијске службенике да употреба силе буде поступна и сразмерна, односно од најлакшег према тежем средству принуде и, у сваком случају, уз минимум неопходне силе и онда када је то неопходно&qуот;, каже Ђорђевић.
Додаје да Закон прописује да полиција у примени силе мора да чува људски живот.
„Приликом употребе средстава принуде неопходно је да полицајци најпре штите људски живот и проузрокују што мање повреда&qуот;, каже.
„Сви су на ивици нерава и усејана је атмосфера, али када видите да полицајац удара пендреком некога ко не учествује у насиљу или на било који други начин спречава поступање полиције, онда се ради о полицијској бруталности&qуот;, истиче Ћурчић.
Шта полиција сме, а шта не сме?
Полиција не сме да туче мирне учеснике протеста и новинаре или друга лица која су на протестима на радном задатку, сагласни су Ћурчић и Ђорђевић.
Од бруталности полиције, грађане штите Закон о полицији и Кривични законик.
Ћурчић каже да је организација А11 за два дана документовала и неколико случајева полицијске бруталности који се могу квалификовати као злостављање и мучење.
„Ко злоставља другог или према њему поступа на начин којим се вређа људско достојанство, казниће се затвором до једне године&qуот;, пише у члану 137. Кривичног законика.
Уколико дело почини службено лице, казниће се казном затвора у трајању од три месеца до десет година.
„У идеалним условима, Одбор за одбрану и унутрашње послове Народне скупштине би требало да тражи ванредни извештај од полиције поводом поступање током протеста&qуот;, истиче Ђорђевић.
Полиција би требало да носи јасно истакнуту легитимацију, додаје Ђурчић и истиче да је организација А11 првог дана протеста забележила случајеве где људи у цивилу пендрецима туку демонстранте.
- Протести у Београду: Како су репортерке и сниматељи Н1 изнели ноћ између 7. и 8. јула на својим леђима
- Корона вирус и Ниш: „Људи морају да се окрену себи и сами донесу одлуке које их штите”
- У фотографијама: Сузавац, каменице, полицијско насиље другог дана антирежимског протеста у Београду
„Видимо цивиле који некога хапсе и одводе, а ми не знамо да ли су то цивили припадници Министарства унутрашњих послова или ко зна ко&qуот;, каже.
Додаје да, иако полицијац не мора да носи униформу, мора да има јасно истакнуту легитимацију.
„Цивилна одећа их не искључује од одговорности на коју их обавезују прописи&qуот;, каже Ћурчић.
Новинари и полиција
На протестима су, осим Стевановића, нападнути и новинари портала Нова.рс и екипа Радио-телевизије Србије.
„Ја сам њима у лице викао да сам новинар, али чинило ми се да их је то окуражило да бију још јаче&qуот;, каже Стевановић.
Новинар Игор Станојевић ухапшен је у среду на демонстрацијама у Београду, саопштио је Белдокс фестивал, чији је селектор.
„Игора је... и поред новинарске легитимације, полиција држала више од сат времена спутаног на асфалту да би га заједно са групом грађана одвезла у непознатом правцу&qуот;, пише у саопштењу фестивала, и додаје да адвокату није дозвољено да га види и увери се у његово здравствено стање.
Станојевић је после скор 24 сата задржавања пуштен из притвора, саопштила је његова породица.
Ђорђевић објашњава да је полиција у обавези да прати интерно Упутство о обавези хитног поступања у случајевима угрожавања безбедности новинара.
„Супервизорски тим Дирекције полиције који надгледа појединачне предмете угрожавања безбедности новинара требало би да испита све случајеве напада и утврди пропусте&qуот;, каже.
Он додаје да је би и нападнути новинари требало да поднесу притужбу Сектору унутрашње контроле Министарства унутрашњих послова, кривичну пријаву тужилаштву, ако има елемената кривичног дела, или да се обрате Заштитнику грађана.
Бесплатна правна помоћ за грађане
Заштитник грађана апеловао је на грађане да се, уколико сматрају да су им Уставом и законима загарантована права прекршена обрате овој институцији.
Саопштио је да је, 9. јула, тим Националног механизма за превенцију тортуре и Одељења за хитно поступање разговарали са осморо људи који су приведени након протеста.
Четворо приведених је имало примедбе на поступање приликом интервенције службених лица, али не и на поступање полицијских службеника приликом транспорта и задржавања у полицијској станици, саопштио је Заштитник грађана.
Правну помоћ нуде и организације А11 и Комитет правника за људска права, али и појединци.
Адвокат Огњен Рашуо објавио је на друштвеним мрежама да нуди бесплатну правну помоћ људима којима је након учешћа на протесту потребна правна заштита.
„Када сам то објавио насиље није досегло ове размере. Мотив је патриотски&qуот;, каже Рашуо за ББЦ на српском.
После два дана протеста у Београду, јавило му се двоје људи - девојка једног новинара који је ухапшен јер се нашао међу демонстрантима и једна колегиница којој нису допустили да види свог клијента у ноћи када је ухапшен.
Коме могу да се јавим уколико сам искусио/ла политичку бруталност?
А11 Иницијатива за економска и социјална права
- 011/3225 172
- 061/1774 239
Комитет правника за људска права
- оффице@иуцом.орг.рс
- 0113344425
- 011/2068-100, од 8 до 16 часова
- 064 876 8505, од 16 до 22 часа
Двадесетједногодишњи новинар Стевановић каже да не зна да ли ће поднети кривичну пријаву.
„Познајем бившег новинара Бете који је пребијен 2008. године на протестима и правни процес је трајао више од пола деценије. Питање је да ли неко има материјалне снаге за то&qуот;, каже.
Дан након пребијања, физички се осећа се добро, али је и даље узнемирен.
„Ако занемаримо батине јер те ране ће зарасти, брине ме што се шаље порука младим новинарима да нису безбедни&qуот;, каже.
* Овај текст је ажуриран новим подацима 10. јула
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 07.10.2020)
