Pod vešalima

Stajao je pod vešalima. U beloj košulji, rasute kose. Širio je ruke i vikao prozuklo. Glas se cepao kao krpa. Videlo se da već odavno viče. - Pucajte! Gadovi! Niko nije pucao. On je insistirao: - Pucajte ili vešajte! Svejedno mi je! Tada je neko opalio. Kratko i krto. Levu ruku spustio je na srce. Desna je ostala iznad glave kao zastava. - Još! Pucajte još! Tu ga je presekla još jedna krta eksplozija. - Još! Dali su mu još. Sve dok se nije prelomio, kao perorez,