Нико није тако горео за поезију као КОЛУНЏИЈА Данојлић: Прошао је, кроз век и свет, ужурбан, рањив и занесен лепотом
Вечерње новости 22.07.2020 | Д. Бт. - Б. Ђ.
ИЗМЕЂУ живота и онога што пишем стављам знак једнакости. За мене је поезија трагање за човеком. Носим све те успомене и помало се чудим лепоти око нас. Нигде је нема више него на нашим људским лицима.
Говорио је овако, у једном од последњих разговора за "Новости", истакнути српски песник Драган Колунџија (1938-2020), који је преминуо у недељу у Београду, у 82. години, од последица вируса корона. Колунџија је сахрањен на Топчидерском гробљу, крај супруге Душанке, са којом има сина Игора. Објавио је тридесетак збирки међу којима су најпознатије "Затвореник у ружи", "Орах", "Заустављен живот", "Тамне војске", "Звоно за повратак", "Очевина", "Заустављене
