Геније из Чачка више не продаје кокице да би преживео,добио је стипендију и остварио просек 9,71: "Научен сам да су ми обавезе на првом месту"

Као дете и тинејџер са мајком је живео у материјалном стању које је испод границе - не сиромаштва, већ и достојанства. Али, увек је био насмејан, опчињен бројевима и математиком, а када није знао како да помогне блолесној мајци, у Чачку је продавао кокице. Управо та слика момчића који продаје кокице да би преживео, страх од извршитеља и нагомиланих рачуна, сталне селидбе и подстанарски живот, а упркос свему томе изванредан пример одличног ђака и несвакидашњег