Oda revoluciji

Tebi, izviždanoj, praćenoj kikotom topova, tebi, koju rani bajoneta ogovaranje zlo, ushićeno uznosim nad lebdećim psovkama ode svečano „O“! O, zverinja! O, detinjska! O, petparačka! O, velika! Kakva ti imena još nisu doneli? I koji ćeš još lik uzeti, dvolika? Oblik građevine skladne il’ ruševina gomile? Mašinovođi - što je obasut prašinom ugljenom, rudaru - što probija slojeve ruda, ti kadiš, kadiš rečju oduševljenom u slavu čovekova truda. A sutra hram Blaženog