Gavranu popuštaju živci

Gavran, osećajući da mu mozak klizi, Otkriva da je svako njegovo pero: Fosil ubistva. Ko ubija sve njih? Ko ubija sve te žive mrtvace, Što klijaju iz njegovih živaca i krvi Sve dok ne postane očigledno crn? Kako odleteti od svojih pera? I zašto su se nastanila Baš na njemu? Je li on arhiva njihovih optužbi? Ili njihova avetinjska namera, Njihova mučna osveta? Njihov talac kome nema spasa? Ni oproštaja. Njegov zatvor je zemlja. Obučen u svoju krivicu, Pokušavajući