Србија и корона вирус: Шта би лекари који траже смену Кризног штаба урадили другачије
Више од 2.700 медицинских радника је потписало проглас, а неколико лекара за ББЦ говоре о ономе што сматрају грешкама надлежних и могућим решењима.
Зумрета Халитовић Ахметовић, специјализанткиња ургентне медицине и лекарка Хитне помоћи у Новом Пазару, од почетка кризе ради без предаха у сменама од 12 сати - већи део времена у пуној опреми: скафандеру, визиру, маскама, рукавицама.
„Кризни штаб је говорио и лекарима и народу да је све добро, да је вирус ослабио и да је епидемија при крају. А онда је у Новом Пазару кренуло нагло... У пар дана смо се сломили&qуот;, присећа се Халитовић Ахметовић краја јуна, када су пацијенти лежали у ходницима на креветима и столицама борећи се за ваздух, а многи су ту битку и изгубили.
Она међу више од 2.700 лекара потписника иницијативе Уједињени против ковида, која тражи смену садашњег и формирање новог Кризног штаба за борбу против корона вируса, као и утврђивање одговорности за, како наводе, ,,јавно-здравствену катастрофу у којој се наша држава налази&qуот;.
Док премијерка Ана Брнабић ово јавно писмо види као „напад на (председника Србије Александра) Вучића&qуот;, епидемиолошкиња Дарија Кисић Тепавчевић каже да не намерава да напусти Кризни штаб, а инфектолог Мијомир Пелемиш да није чуо ни једну нову идеју.
- Шта знамо о развоју руске вакцине против корона вируса
- Нови Пазар и Тутин у паклу короне: „Свако мало чујеш умро овај, умро онај“
- Корона вирус и Чачак: „Одједном је широм града кренуо талас повишених температура и упала плућа“
Шта сматрају грешкама у управљању кризом и шта би требало урадити другачије, за ББЦ на српском говоре лекари на првој линији борбе са вирусом из Београда, Новог Пазара, Краљева, Крагујевца и Новог Сада.
Највећа грешка кризног штаба - прерано попуштање мера
Највећи пропуст Кризног штаба је, према мишљењу лекара, прерано и нагло попуштање епидемиолошких мера, што је довело до преоптерећења здравственог система.
Док су биле оштрије мере на почетку, наводи Халитовић Ахметовић, могли су да се прате заражени и њихови контакти, да би пре месец дана из Новог Пазара почеле да стижу слике које описује као „хорор&qуот; и попут оних из Италије.
Одржавање фудбалске утакмице са 16.000 људи, избори, предизборне активности, рад ноћних клубова је уз неозбиљно информисање и неадекватно упозоравање довело до тога да грађани ситуацију не схватају озбиљно и не поштују мере, сматрају лекари.
„Слушали смо спрдање са вирусом и изјаве да је то најсмешнији вирус у историји вируса и да треба да се иде у Милано у шопинг, када је та земља већ улазила у 'италијански сценарио''&qуот;, за ББЦ каже Владимир Ђорђевић, специјалиста опште хиругрије у болници у Крагујевцу.
Надлежни су морали да буду свесни колика је опасност на основу искустава других земаља, сматра он.
- Погледајте и видео о порасту броја заражених на Балкану и искуствима Црне Горе и Северне Македоније
Лоша организација рада и ресурса
У многим установама се каснило са доношењем стратегије и организацијом рада, оцењују лекари.
Док је вођење и одлучивање централизовано, одговор на кризу се дешава на терену.
Али између Кризног штаба и оних у првим редовима борбе не постоји адекватна комуникација, истиче Раде Панић, анестезиолог и председник Синдиката лекара и фармацеута.
Тврди да се у то и лично уверио у разговору са члановима Кризног штаба, и наводи да неке болнице нису на време добиле обавештење да ће бити ковид болнице, па су наврат-нанос морали да селе одељења и организују услове рада.
„У Краљеву, тражили смо да се у првом периоду организујемо и припремимо и да један део буде ковид болница, што тада директор није нашао за сходно&qуот;, каже он.
- Трудноћа у епидемији: „Полако ме већ хвата паника“
- Све до првог случаја заразе корона вирусом, у Новом Пазару су мислили, „неће нас“
Панић истиче и да због смештања оболелих од Ковид-19 у опште болнице, они не могу да добију адекватну терапију, јер те установе не располажу увек антивирусним лековима и блокаторима интерлеукина - а реч је о најтежим случајевима који су интубирани на респираторима.
Због попуњавања капацитета, пацијенти су се пребацивали из једног града у други и беспотребно се трошио новац на санитетска возила и ангажовање медицинског особља за пратњу, додаје он.
У Нови Пазар је захваљујући донацијама из дијаспоре, привредника, државног фонда и других људи стигла помоћ - али са закашњењем, оцењује Халитовић Ахметовић.
„И један живот да се спаси значиће много&qуот;, каже она.
Међутим, чак и када је помоћ болницама у опреми стизала, у неким случајевима је стајала у магацинима.
Пример је Нови Пазар, где респиратори које је у априлу лично испоручио председник Александар Вучић нису били прикључени јер није било инфраструктуре, па су стајали у магацину када је почео други пик епидемије, наводи доктор Ђорђевић.
„Развод за централни кисеоник, као и уређивање путева за пријем болесника у болници су изводили лекари из других градова који су у јуну дошли на испомоћ Новом Пазару&qуот;, каже он и додаје да је међу тим лекарима била и његова супруга.
Председник Вучић је почетком јула рекао да није тачно да респиратори које је испоручио нису радили, али и да се на ситуацију у Новом Пазару није реаговало на време.
Шта је могло другачије?
Главни захтев потписника иницијативе „Уједињени против ковида&qуот; јесте смена тренутног Кризног штаба и ангажовање људи „са доказаним стручним и моралним квалитетима&qуот;.
Раде Панић каже да је постојање Кризног штаба непотребно, јер закон предвиђа Републичку комисију за борбу против заразних болести која би требало да је стално тело.
„Међутим, тренутно не можемо да пронађемо када је последњи пут формирано, када су именовани чланови те комисије, нити да ли она функционише&qуот;, каже Панић.
Он додаје да би та комисија према Закону о заштити од заразних болести требало да предлаже Влади мере.
Комисију би требало да чине стручњаци из најразличитијих грана - од психолога па до епидемиолога, сматра хирург Ђорђевић.
Контролисано попуштање мера је једна од главних ствари за коју лекари кажу да би урадили другачије.
„Требало да се иде постепено, да се отвара једна по једна установа, па се ограничава време рада, да се види где се људи више окупљају и где може да дође до већег преноса инфекције&qуот;, каже докторка Халитовић Ахметовић.
- Све кризе Кризног штаба
- Корона вирус у Ваљеву: „Треба имати среће да се сачувамо и поред заштите&qуот;
Јасно и истинито информисање јавности о чињеницама, броју заражених, опасности од вируса и важности ношења маски и поштовања мера је друга важна ставка.
„Када пласирате различите информације дан за даном онда слудите народ, који не зна како да се понаша&qуот;, каже Ђорђевић и као пример наводи случај најаве ригорозних правила за јавни превоз у Београду, који су сутрадан промењени.
Криза изазвана Ковидом-19 неће скоро престати, а њене последице ће се дуго осећати, наводи Лејла Стојановић, специјализанткиња имунологије која са позитивним или суспектним пацијентима ради у приватном здравственом систему МедиГруп.
Зато су медицински радници почели да промишљају решења или бар смерове у којима треба ићи са постојећим ресурсима.
„Систем би требало прилагодити новонасталим околностима, што захтева функционисање институција, спајање делова здравства и транспарентно сагледавање свих ресурса&qуот;, каже докторка Стојановић.
Због нарушене доступности здравствене заштите постоји предлог и потреба за увезивањем јавног, војног и приватногсектора.
„Тако би се направили нови клинички путеви за хроничне, пацијенти за елективне операције, дијабетичаре, бубрежне болеснике, психијатријске и остале који су апсолутно зависни од здравственог система&qуот;, наводи Стојановић.
Доктор Панић каже да ће лекари најпре покушати да се боре кроз институције.
Било је предлога да се организују штрајкови или протести, али према његовим речима, здравствени радници урадиће цве да до тога не дође јер би и сат времена обуставе рада имало последице на пацијенте у тренутку када је огромно оптерећење.
Због безбедности и заштите на раду запослених у здравству као и других проблема, докторка Стојановић сматра да треба консултовати Управу за безбедност и здравље на раду, Институт за јавно здравље „Милан Јовановић Батут&qуот;.
Погледајте и видео о томе зашто је тестирање важно
Жртве пандемије које нису ковид позитивне
Лоше управљање кризом се лоше одразило и данас се одражава на остале пацијенте, кажу лекари.
Епидемија је ангажовала све ресурсе система на лечење ковид болесника, док су блокирани они за лечење људи који болују од других, хроничних болести.
Хирург Ђорђевић из Крагујевца не лечи ковид пацијенте, али каже да су сада сведени само на хитне и неодложне операције, као што су карциноми који су раније дијагностиковани.
„Али шта је са људима који тек треба да утврде туморе или друга обољења?&qуот;, пита Ђорђевић.
Слична ситуација је и у другим градовима.
„Све што се не подведе под најургентније стање, неће моћи да иде ни на дијагностику, ни на терапију јер је цела болница ковид&qуот;, каже Зумрета Халитовић Ахметовић.
Примарна здравствена заштита је неоправдано потиснута у други план, утисак је лекара.
Репродуктивно здравље жена, наводи Лејла Стојановић, као и превенција, имунизација и превентивни прегледи деце у раном развоју су тренутно проблематични.
- Како изгледа порођај усред епидемије короне: „Лекари су супер, али страх је неописив“
- Корона вирус и Нови Сад: „Сада већ свако познаје неког ко се заразио“
Притисци, застрашивање и политика
Докторка Саша Љуштина из Клиничког центра Србије је саопштила да даје отказ због притиска директора да напусти собу у којој ради, након што је потписала проглас Уједињени против ковида.
Након што је објављено то писмо, тада са 350 потписника, министар здравља Златибор Лончар је изјавио да су лекари потписивали под присилом и из политичких разлога.
Чланица Кризног штаба Дарија Кисић Тепавчевић је тада изјавила да је значајан број лекара контактирало штаб и министарство здравља јер желе да повуку име са списка, као и да нису знали шта потписују.
Ове тврдње су лекари демантовали, рекавши да представља „вређање интелигенције&qуот;.
Доктор Панић истиче да је било јасно назначено шта и како потписују, те да је тај процес изведен преко мејла што је комуникација која је призната и на суду.
хттпс://твиттер.цом/УједињениРС/статус/1285477804251938816
Свако може да на исти начин повуче потпис, додаје.
Они који желе да пријаве неправилности или притисак услед датог потписа такође могу да се јаве мејлом иницијативи Удружени против ковида, истакли су лекари из ове групе за ББЦ.
Видео: Шта су тајне имунитета?
Ко брине о лекарима и докле ће моћи да издрже?
*Имена саговорница позната редакцији
Епидемиолог Предраг Кон прекао је крајем априла да је знао да у почетку епидемије корона вируса није било довољно опреме, али да је сматрао да није корисно да о томе прича јавно.
Опреме сада има, потврђују лекари, али се у многим установама захтева максимална штедња преко граница безбедности, каже за ББЦ докторка интерне медицине у једној београдској болници која је захтевала да буде анонимна због, како каже, притисака на послу.
„Пре тога су нас присиљавали да не користимо рукавице, већ да 'штедимо' - да један пар користимо на више пацијената. Маске смо сами куповали.
„Због недостатка заштитне опреме немамо права на паузе, јер то укључује да се комплетно пресвучемо, бацимо опрему и узмемо нову&qуот;, каже она.
То значи да су лекари који раде са ковид пацијентима, по великим врућинама, сатима у опреми без воде и одласка у тоалет.
Због преоптерећења и напорних услова рада, лекари и техничари су већ били исцрпљени када је дошло до укидања мера и новог пораста броја заражених.
Проблематично је и питање услова рехабилитације за здравствене раднике у време кризе - многи не могу да добију одмор, а и сами су у ризику од инфекције.
- Лекар на првој линији бробе са ковидом у Србији: „Најгоре ми је било да гледам како много људи умире&qуот;
- Добре вести са Оксфорда: Вакцина против короне изазвала реакцију имуног система
Докторка додаје и да се на лекаре који су били позитивни на корона вирус врши притисак да се што пре врате на посао - јер нема ко да ради.
„У првој тури заражени лекари су радили брис, ако су негативни за 14 дана се понавља, па ако су негативни морају још 14 дана у изолацију. Сада после првог негативног бриса идеш на посао&qуот;, каже она.
Министар здравља Златибор Лончар је 20. јула рекао да је у Србији од вируса корона оболело 550 здравствених радника.
Многи су се из ковид једница враћали кући и имали проблем како да заштите породицу.
„Болесних здравствених радника има све више, а јавности се износи да су се 'заразили на приватним журкама', чиме установе правдају исплату зарада у износу од 65 одсто од плате, уместо 100 посто које би добили када би се признало да је болест добијена на послу&qуот;, наводи лекарка из једне новосадске клинике, која је такође затражила анонимност због страха од одмазде.
Због тога лекари напуштају струку, прелазе у приватни сектор, па се због ризика од сагоревања и обољевања, ограниченим људским ресурсима мора пажљиво управљати, сматра Лејла Стојановић.
„Морамо учинити све што је у нашој моћи да сачувамо своје здравље да бисмо сачували и здравље других&qуот;, каже она.
Видео: Српски научник из Њујорка објашњава зашто су важни тестови на антитела корона вируса
Дужност и одговорност
Уз дужност и титуле иде и одговорност, сматра докторка Халитовић Ахметовић.
Као и остали лекари, она жели да се не манипулише подацима, да се спроведе истрага и утврди одговорност за одлуке које су довеле до експлозивног ширења вируса, смрти и друге штете.
Раде Панић иницијативу види као „велику наду&qуот; и додаје да је у последњих неколико недеља, а посебно пошто је БИРН објавио причу којом доводи у питање тачност званичних података о броју умрлих и заражених, све више људи питало зашто здравствени радници не реагују.
Руководство Института „Др Милан Јовановић Батут&qуот; је одбацило наводе о веродостојности података.
„Ово је унајмање наш одговор на захтеве грађана да се побунимо и кажемо да у здравственом систему више тога не функционише како треба и да су потребне хитне промене&qуот;, каже Панић.
Докторка Лејла Стојановић каже да у овим тренуцима кризе, „гледајући око себе узалудност&qуот;, као мантру понавља цитат из заклетве коју је положила, а којим и почиње писмо лекара Влади Србије.
„'Одржаваћу свим својим силама част и племените традиције лекарског звања' ... И не, нема одустајања&qуот;, поручује Стојановић.
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 07.28.2020)
