Адио Загреб, Љубљана и Сарајево: Југославије више неће бити на београдским улицама

Најављена промена имена улица у Београду које носе називе по „географским појмовима из република бивше Југославије&qуот; изазвала је бурне реакције у Србији и региону.

„Ред је да покажемо поштовање према онима који поштују наш град и нашу земљу, а не да будемо мазохисти и да имамо имена улица која су из средина где се затире све што подсећа на српство&qуот;, рекао је заменик градоначелника Београда Горан Весић за зВечерње новости.

Међутим, имена неких од тих улица старија су од бивше државе - многе улице назване према балканским топонимима носе то име још од краја 19. века.

„Сада, после 130 година, ти називи се мењају, што је знак затварања, параноје, самоизолације и искључивања из сопствене географије и историје&qуот;, оцењује за ББЦ на српском историчарка Дубравка Стојановић.

• „Соња Савић је много више од било које улице“
• Жене и називи улица: Да ли је Београд „мушки град&qуот;
• Београдске улице: Од Пушкина до Бахтијара Вагабзадеа

Колико су стари називи појединих улица?

„Прво званично именовање улица у Београду спроведено је 1893. године&qуот;, објашњава Стојановић, ауторка књиге о београдским улицама „Калдрма и асфалт. Европеизација и урбанизација Београда 1885-1914&qуот;.

Она додаје да је „на самом крају 19. века, 80 од 200 пописаних улица носило имена према балканским топонимима, док је једино улица Риге од Фере добила име по странцу&qуот;.

Пре тога, улице су носиле традиционална имена, према изгледу и занатима - Широка, Уска, Абаџијска, Кујунџијска, Казанџијска...

Стојановић каже да је званичним именовањем улица „направљена мапа нашег менталног простора&qуот;.

„Имена београдских улица означавала су границе историјске, средњовековне или пак будуће српске државе.

„У уши грађана постепено су улазила имена крајева и места које они нису познавали, али који су преко имена улица постајали наши (Крајинска, Дубровачка, , Сарајевска, Крушедолска, Фрушкогорска, Призренска улица)&qуот;, пише историчарка у „Калдрми и асфалту&qуот;.

„Могли сте то да читате на разне начине: и као мапу Велике Србије, и као идеју Југославије, али је сигурно да је имало велики образовни значај и одражавало ширину коју град с великима амбицијама какав је био Београд треба да има&qуот; оцењује Стојановић.

Најављујући промену назива, међу којима су Поречка, Сплитска и Љубљанска, Весић је рекао да „није нормално&qуот; да Београд има Хрватску, Загорску, Загребачку или Задарску улицу, „по градовима који немају Београдску улицу&qуот;.

Додао је да то треба да буде „питање реципроцитета&qуот;.

Стојановић сматра да се ради о учвршћивању новог таласа национализма у Србији, који представља покушај власти да скрене пажњу јавности од горућих проблема.

• Други светски рат, антифашизам и ревизионизам: „Сутјеска је данас вишеструко издана&qуот;
• Битка на Неретви: 50 година од филма који је довео Холивуд у СФРЈ

„Зато је најбоље под још једном опрати историјом, подићи страсти и национални понос, ударити симболичну шамарчину свима који су нас попреко погледали&qуот;.

Она подсећа на пример Задарске улице, која је ове године променила назив у Добрице Ћосића, о чему је ББЦ већ писао.

Становници Задарске тада нису били пресрећни због промене, па су објавили отворено писмо наводећи да је та улица ушла у баштину Београда под именом које би требало и да задржи.

Иако су они предложили да се по Ћосићу назове нека друга улица, на је ипак крају преименована.

Исту судбину је имала и некадашња Травничка улица, која је названа по историчару Милораду Екмечићу.

„Кад немате ста друго да дате грађанима, дајте им национализма, па избаците Задарску улицу, чиме сте своје грађане оштетили свођењем на локалне хоризонте, затварајући их у ментални гулаг&qуот;, каже Стојановић.

Промена имена као метод за заборав Југославије

Од почетка распада Југославије, многе улице у бившим републикама промениле су називе.

То је случај и у Хрватској и Босни и Херцеговини, на чијој су територији вођени крвави одужани сукоби.

• Како су четири момка из Пуле пробила културни ембарго у Србији
• Како да не заборавимо албанске жртве сукоба на Косову покопане у Батајници

„ХДЗ је као кључна владајућа странка у Хрватској, по изричитој Туђмановој жељи, променио практично сва имена улица која су имала икакве везе с Југославијом или баштином левице&qуот;, објашњава историчар Драган Марковина из Мостара за ББЦ на српском.

Он подсећа да је то наупадљивије у Сплиту и делу Мостара који је је био под контролом Туђманове Хрватске демократске заједнице.

„Ту дословно ниједна улица тог профила није задржала име&qуот;, наводи Марковина.

У Мостару су без улице остали хрватски песник и политичар Владимир Назор, као и далеки претеча социјалних револуција, вођа Хрватско-словеначке буне Матија Губец (1548-1583).

У Сплиту је, додаје, промењено преко 150 назива улица.

• Шта је све поседовао Тито: „Све је било Брозово и ништа није било његово”
• Шта Тито представља младим левичарима данас у Србији

Његов загребачки колега Твртко Јаковина подсећа да је „Хрватска очистила називе улица који су имали везе са балканским топонимима и Титовом Југославијом, којих и тако није имала много&qуот;.

„Србија спроводи нешто слично ономе што је Хрватска већ спровела, одбацујући и одбијајући историјске везе, што је корак који ће нас само учинити још удаљенијим, али тако већ дуго живимо&qуот;, каже историчар.

Он додаје да је заједнички именилац за све те случајеве „провинцијализација, која показује да сви живимо врло слично&qуот;.

„Историја почиње од актуелне власти, а све што је било раније се брише&qуот;.

Марковина каже да је за њега „од дефинитивног раскида с југославенским наслеђем, пуно битније што се, у несвесном признању пораза националистичког пројекта, улице одузимају читавом низу средина које су од стране тих људи сматрани српскима&qуот;.

Он оцењује да напредњаци овим одлукама „доказују да им се све у животу врти око идеологије крви и тла, а ништа око духовних и културних вредности&qуот;.

„Избрисати Сарајево и Мостар из српске културе могу само они који ништа из те културе не могу смислити&qуот;, закључује Марковина.

---

Шта промена назива улице значи за наш џеп?

Према новим прописима, промена адресе из личне карте због промене назива улице или кућног броја за грађане је бесплатна.

По Закон о пребивалишту и боравишту грађана, више се не сматра да се адреса мења све док се буквално не преселите на нову адресу.

Све док живите у истом стану, нема потребе да вадите нову саобраћајну дозволу или пасош, као ни да подносите захтев за пријаву пребивалишта, наводи се на сајту МУП-а.

Међутим, у случају промене назива улице, потребно је да МУП-у доставите доказ да сте власник стана или да живите на одређеној адреси, како би надлежни електронски променили податке у бази која је повезана са вашом личном картом и другим документима.

---

Колико су стари називи појединих улица?

„Прво званично именовање улица у Београду спроведено је 1893. године&qуот;, објашњава Стојановић, иначе ауторка „Калдрма и асфалт - Урбанизација и европеизација Београда 1885-1914&qуот;.

Она додаје да је „на самом крају 19. века, 80 од 200 пописаних улица носило имена према балканским топонимима, док је једино улица Риге од Фере добила име по странцу&qуот;.

Пре тога, улице су носиле имена према изгледу и занатима - Широка, Уска, Абаџијска, Кујунџијска, Казанџијска...

Каже да је званичним именовањем улица „направљена мапа нашег менталног простора&qуот;.

„Имена београдских улица означавала су границе историјске, средњовековне или пак будуће српске државе&qуот;, пише историчарка у „Калдрми и асфалту&qуот;.

„У уши грађана постепено су улазила имена крајева и места које они нису познавали, али који су преко имена улица постајали наши (Крајинска, Дубровачка, Сарајевска, Крушедолска, Фрушкогорска, Призренска улица)&qуот;.

„Могли сте то да читате на разне начине: и као мапу Велике Србије, и као идеју Југославије, али је сигурно да је имало велики образовни значај и одражавало ширину коју град с великима амбицијама какав је био Београд треба да има&qуот;, оцењује Стојановић.

Шта кажу на друштвеним мрежама?

Мишљења су подељена.

Поједини корисници Твитера, баш као и Стојановић, преименовање виде као скретање пажње са актуелних проблема.

„Промена назива улица је димна завеса за градњу у сред Кошутњака, за бахате куповине рејнџ ровера, зидања по Фрушкој гори...&qуот;, сматра корисник @бирцуз.

хттпс://твиттер.цом/бирцуз/статус/1287681852753444870?с=20

Бивши министар културе Иван Тасовац подсетио је да је од 2000. године више од 9.000 улица променило називе, чиме је изазвао опречне реакције.

хттпс://твиттер.цом/ИванТасовац/статус/1287679791202799616

„Немојте, Иване, унапред да правдате неоправдиве насилничке потезе, стварно. Овога пута, као и много пута до сада, промене немају смисла. Уопште&qуот;, написао је @банераицевиц.

хттпс://твиттер.цом/банераицевиц/статус/1287680294632542208?с=20

„Зашто немају смисла? Шта ће у Котежу Хрватска улица&qуот;, истиче @јое__бгд.

хттпс://твиттер.цом/јое__бгд/статус/1287680687101837312?с=20

Неки су били изричито против:

хттпс://твиттер.цом/новинарица/статус/1287620087214747648?с=20

Европски градови и промена назива улица

Неки од градова који су улице и тргове назвали по Београду су Скопље, Подгорица, Беч, чешки градови Праг и Ушће на Лаби, Братислава и Кошице у Словачкој, немачки Минхен и Марсберг, италијански Удин, белгијски Брисел и Гент, холандски градић Ејселстајн у близини Утрехта и руски градови Санкт-Петербург, Новокузњецк и Дњепропетровск.

Док неки градови у Европи живе у миру са својом прошлошћу, у другима промена назива улица изазива једнако бурне реакције као и у Србији.

У некадашњем источном Берлину, деценијама након пада Берлинског зида многе улице и даље носе своја стара имена, пише БИРН.

Међутим, када је Мадриду Трг генерала Франка 2016. године променио име у Трг Маргарет Тачер, табла је више пута оштећена, а леви активисти истицали су да градски трг не може да носи назив према жени конзервативног опредељења.

Трг до данас носи исти назив.

У Србији, иницијативу да улица, плато или трг понесу нечије име могу да поднесу појединци, удружења, група грађана или општина.

Предлог мора да садржи краћу биографију, уколико се подноси захтев да улица назив добије по некој особи, образложење предлога, као и одакле и докле би се улица под тим именом простирала.

Комисија потом разматра предлог и, ако је сагласна, прослеђује га Министарству за државну управу и локалну самоуправу.

Ако је и мишљење министарства позитивно, предлог долази у скупштину града, а коначну одлуку доносе одборници.

---

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 07.27.2020)