Бранимир Јохнни Штулић: Равно до дна

стопедесет ружа и дјелић твог сна марширало је синоћ без престанка дао сам свој најбољи град падали су уз пут ознојени шампиони угашених погледа долазим ти као фантом слободе и зато покажи што знаш долазим ти као фантом слободе да те водим равно до дна лоше прикривена жеља далеки циљ рутинско свођење рачуна за мајмунска лица провинцијски бал с пјесмом на крају растурала се ноћ заспао сам над отвореном књигом окована свијест у златном издању долазим ти као