Опраштајући се од моје жене Јанине

Нарикаче су своју сестру предавале пламену. А пламен, исти онај који смо гледали заједно, Она и ја, у браку дуге године. Везани заклетвом у добру и злу, пламен У каминима зими, у камповима, пламен запаљених градова, Елементаран, чист, од почетака планете Земље, Скидао јој је косе, развијорене, сиједе, Обухваћао јој је уста и врат, гутао ју је пламен, С којим људски језици успоређују љубав. Мени није било до језика. Ни до молитве. Волио сам је не знајући тко је