Ispovest đure škaljca sa Korduna: Kuću sam im ostavio, ali očeve kosti sam preneo
Večernje novosti 05.08.2020 | Milena MARKOVIĆ
NE žalim ni za kućom. Ni za čim što smo vekovima tamo stvarali. Sve uspomene su u ovom, ovde, jednom koferu. Fotografije. Tapije. Žalim samo što očeve kosti u ovom konvoju nisam poneo. Ništa me i niko ne može umiriti dok ga otuda ne prenesem. Da ga ne potresaju. Da mu sveću ne gase i ne gaze.
Zabeležili smo ove reči početkom avgusta 1995. godine. Izgovorio ih je Đuro Škaljac, sin Milošev, Kordunaš, rodom iz Vojnića, na graničnom prelazu Bajakovo, jedan iz kolone prognanih Srba. Stasiti, hrabri čovek iz porodice večitih slobodara, i stradalnika sa Korduna, tokom ustaške NDH, suočio se sa sudbinom predaka: izgon ili smrt! Sudbina je tako udesila da se sretnemo posle četvrt veka. On i ekipa "Novosti" koju Đuro Škaljac podseća na zavet dat pokojnom ocu. On
