Врема је да живот замени трагику

Потенцирање колективне трагике и култа жртве у оваквим временима, је најлицемернији и најбезобзирнији чин у тренутку стравичног суочења са једном од највећих пошасти савремене епохе – феноменом Короне. Страх као основни покретач свих димензија позиционирања за болест, представља есенцију иницирања болесног појединца, а самим тим и болесног друштва. Грађанин слуђен вишегодишњим матриксом изграђеним из најгорих националистичких фокуса бива додатно руиниран