Бранимир Јохнни Штулић: Свјетска лада

на мали кавказ пала сјета неки дан сам чисто уз пут завирио кроз дим цигарета и видјех добро сви су ту хајде да прошећем своју фацу рекох свима гласно у брк па ципелом врха тупа закачим првог до себе чему да причам браћо чудна ништа није као прије у кратком бљеску ока њена искри нешто повеће у моме граду много тога што не волим ни у сну пришла ми је стара дама пољубила ме за ракију појма немам што доноси сутра декинтиран сам тотално тишина се спушта на град