Zaplanjske priče: Dok ne zaklopim oči

Vidiš li ti ovuj lepotu svudegod okolo mene? Ono, jes, reka letoske presušila i samo kamenje iz njojno opustelo korito izviruje, nema ni baričke da bar iz nji žabe krekeću, al, reka je reka i pa će kroza nju poteče vodica, studena, odozgor niz planinu, kad počnu kise ujesen. Vidiš li onoj brdo, tam, podesno, kude onija borovi što su se ustrmili nakude nebo, kude je bila selska utrina pa smo na nju izvodili ovce da pasu i da planduju? E, kad namirim piletija pa mi