Pismo za Estebana

Dragi moj, Video sam te kako stojiš prekoputa pozorišta one večeri pred smiraj leta. Još je zapara tromo gušila vazduh, ali su ljudi već užurbano koračali ulicama i trgovima, kao da predosećaju nadolazak hladnog vetra. No, sećanja me dobro služe – bilo je to i dalje leto. Poslednje koje smo proveli jedan kraj drugog. Da sam to znao, ili barem predosetio, možda bih te te večeri zamolio da odemo nekud, što dalje od raskrsnice na kojoj je tvoje telo ostalo da leži,