Поводом 20 година од убиства Ивана Стамболића: Иван, моје сећање
Нови магазин 20.08.2020 | Нови магазин
Иванова смрт била је резултат патолошке мржње. Није било довољно што су га потиснули, што су га оцрнили и искључили из јавности, ударили на његову породицу. Убиство није било изведено ни по кодексу мафије која тиме шаље јасне поруке. Нити по сценаријима улизичких удбовских квазиновинарчића који су његов нестанак тумачили дуговима, прељубом и иним гадостима. Креч је са Ивана спрао сву прљавштину коју су му нанели, а цементирао исконско зло које га је уништило.
Пише: Љубинка Трговчевић Август, 25. 2000. године. Неверица у вест коју чујем. Бол и сећања. Бес на оне који су отели Ивана смењује се љутњом на подле подметачине чауша Слободана Милошевића који помињу дугове, афере, криминал. Знам те безочне протуве и њихове методе и знам ко га је отео. Неколико дана потом у Бару поред нас пролази човек који невероватно личи на Ивана. Мало неуредан, радничких руку и потамнео од сунца, уз то смушен. Нас двоје смо занемели.
